GMO (genetski modifikovani organizmi) - između teorije i prakse

Po prvi put na blogu, imam zadovoljstvo i čast da predstavim gosta-blogera. Nadam se da je ovo početak nove rubrike jer bih želeo da pružim mladim ljudima priliku da iskažu svoje mišljenje o raznim društvenim pitanjima. Stavovi gosta-blogera, naravno, ne moraju nužno biti moji lični ali treba da podstaknu čitaoce na argumentovanu diskusiju.

Prvi gost bloga je redovna čitateljka bloga Anđela Nikolić, studentkinja biologije iz Jagodine. Tema njenog posta biće u poslednje vreme sve aktuelnija tema - genetski modifikovana hrana. U nastavku pročitajte njen tekst.

Kako nastaju genetski modifikovani organizmi?

Često se pominju genetski modifikovani organizmi; postavljaju se pitanja da li je treba uvoziti ili ne, da li je štetna ili nije. Pokušaću da vam što više pojednostavim svrhu i način stvaranja.

Naučnici mogu da izoluju gen odgovoran za otpornost na sušu i ubace ga u biljku druge vrste. Nova genetski modifikovana biljka biće otporna na sušu. Dobro, to i nije tako loše: Biljka + biljka = biljka. Nešto poput modernog kalemljenja.

E sada: sam proces izgleda ovako - svaka biljka (ili životinja) sadrži određene ćelije. U građi ćelije postoji njen centar ili nucleus (sedmi razred osnovne škole). Nucleolus (jedarce unutar jedra) nosi genetske informacije koje su sadržane u DNK i koordinira aktivnost ćelije koja uključuje metabolizam, rast, deobu ćelije i sintezu proteima.

Dakle u DNK molekul se ubrizgavaju geni tuđe DNK kao npr. Bacillus thuringiensis. To je slično kao kada bi vam neko skinuo glavu i dodao životinjsku (pod predpostavkom da bi ste preživeli nemoguće), vama bi um govorio jedno i stvarao ćelije srodne toj životinji a vi ste već čovek i imate potpuno drugacije funkcije. To bi se sve i dalo podneti u slučaju da smo i mi srodniji životinjama nego biljkama, ali šta se dešava kada počne kombinacija biljaka i životinja?!

Pogledajmo na primer kombinciju koju je napravio University of Hawaii: duvan + zelena salata. Neprirodno ali podnošljivo. Pogledajmo primer šećerne repe modifikovane genom čoveka koja je uzgajana u Agrokulturnom istraživačkom centru (Agriculture Research Center). Ispada da u nekom minimalnom obliku proždiremo same sebe?! Evo jos nekih primera :

• Pirinač tretiran genom virusa hepatitisa (Prodigene Univ.)
• Kukuruz tretiran ljudskim genom (Dow Univ.)
• Pirinač tretiran ljudskim genom (Appled Phytologics)
• Duvan tretiran genom meduze (Stanford Univ.)

Uzmimo da je to dobro (koliko je god to moguće). Takvi procesi moraju biti visoko etički. Tu dolazimo do principa Supstancijalne jednakosti. Šta je to? To predstavlja zapravo ovaj proces: prirodan je gen čoveka, prirodan je gen zelene salate. Ako ta dva ukrstimo, da li je ta tvorevina prirodna?

Problemi u vezi GMO-a

Jasno je da takvim igranjem prirodom dolazi do degeneracije organizama: u prvoj generaciji konzumiranja takve hrane nisu vidljive velike promene. U drugoj generaciji negativne promene nastaju na unutrašnjim organima, dok se u trećoj generaciji javljaju u vidu tumora da bi u četvrtoj generaciji nastala neplodnost.

Prošlo je skoro 20 godina od kada je GMO u upotrebi i već se vide masovni problemi na sve većem broju uzoraka (a mi smo tek prva generacija!).

Skoro je objavljeno ispitivanje na citrusima i tome šta im se dodaje kako bi duže ostali sveži. Ni pranjem ni odstranjivanjem kore iz citrusa se ne uklanjaju otrovi. U nekim Mekdonaldsovim proizvodima se nalazi jedna vrsta plastike slična silikonu.

Doktor Hermann Druckery iz Nemačke tvrdi: „Čovek koji u svoj organizam unese čak i sasvim malu količinu kancerogene materije mora računati na kumulativni efekat, a kad se dostigne određena granica i prođe razdoblje latencije, učinak će postati vidljiv u obliku tumora.“

GMO u praksi

U Sjedinjenim Državama već postoje timovi koji vode računa da farmeri ne čuvaju semenje od prošlih godina. Ovi timovi nastoje da se seje GMO zbog čega dolazi do ogromnih disbalansa u eko-sistemu njiva. U slučaju da se ne prijave za novo seme, farmeri trpe velike sankcije.

U Indiji isti problem se javlja sa pamukom gde farmeri povrh svega upadaju u dugove i masovno vrše samoubistva (jer u Indiji vlada pravilo da kada dužnik umre dugovi nestaju). Zbog ovakve učestale prakse, na snagu je stupio novi zakon koji kaže da porodica, i pored smrti dužnika, mora odužiti dug. Na vrlo pristupačan i sarkastičan način o ovoj temi GMO hrane može se videti i u crtanom filmi „GMO A GO GO“ na Youtube-u.

GMO - Izbor je na nama!

Do sada je bio samo naš izbor o tome da li želimo da uživamo narkotike i haluciogena sredstva, da li želimo piti ili nezdravo živeti, a danas u izboru zdrave hrane niko nam ne ostavlja izbor. Codex Alimentarius sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika namenjenih ljudskoj ishrani. Sve vrste namirnica se moraju zračiti da bi duže trajale. U zemljama koje prihvate Codex vitamini, lekovite trave, čajevi biće zabranjeni u slobodnoj prodaji. Codexom više nije obavezno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane (što je do sada bilo obavezno). Na taj način će se životinje ukrstati i time se uništiti potencijal postojecih rasa.

A kakvo je vaše mišljenje o genetski modifikovanim organizmima?