Mala ti je plata? Daj otkaz!
Danas se na sajtu RTS-a pojavio prilog pod nazivom "Solidarno protiv solidarnog poreza" koje prenosi stav lekara i profesora državnih univerziteta da je solidarni porez kazna. Oni smatraju da ovaj porez destimulativno deluje na kadar i kao dokaz tome navode brojne primere.
Moj stav, u ovom trenutku imajući u vidu stanje u državi: ne sviđa ti se plata? Mala ti je? Daj otkaz!
Za one koji nisu upućeni...
Od početka ove godine, stupio je na snagu Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru kojim se predviđa uvođenje tzv. solidarnog poreza. Suština ovog zakona je da ukoliko zaposleni u javnom sektoru plaćati dodatni porez na svoje zarade i to na sledeći način:- lica koja primaju platu preko 60.000 dinara, plaćaće solidarni porez u iznosu od 20% na iznos preko ove granice
- lica koja primaju platu preko 100.000 dinara, plaćaće solidarni porez u iznosu od 25% na iznos preko ove granice.
Sam zakon definiše krug lica koja su obuhvaćena obavezom solidarnog poreza.
U čemu je problem...
U poslednjih nedelju-dve, pojavili su se zahtevi da pojedine grupe lica budu izuzete iz ovog zakona kao i zakona koji privremeno zabranjuje zapošljavanje u javnom sektoru. Među njima su lekari, profesori državnih univerziteta te sindikat EPS-a (koji, pri tom, ističe još neke zahteve).Smatram da je izuzetno nekorektno, pa čak i bezobrazno, to što pomenute profesije traže oslobađanje. Zašto?
Profesori državnih univerziteta
Hajde da malo bolje pogledamo primanja koje profesori ostvaruju. Naravno, tu je redovna plata. Pored nje, većina njih prima naknade po raznim osnovima:- dnevnice i plaćeni putni troškovi,
- učešće u brojnim istraživačkim i naučnim projektima koje finansira nadležno ministarstvo,
- izrade studija (koje može finansirati ili država ili neke privatne institucije),
- učešće u posebnim aktivnostima kao što je pisanje zakona, rad pri adekvatnoj istraživačkoj ustanovi ili institutu, veštačenje u okviru struke (npr. finansijsko, saobraćajno, sudsko-medicinsko itd.)
- za poseban rad i angažman pri fakultetima ili univerzitetima (nadležne službe, Savet fakulteta ili Senat Univerziteta...)
- rad u posebnim stručnim organizacijama (npr. arbitraže, medijacije)
- izbor ili nameštenje na adekvatnim pozicijama (npr. članstvo u Državnom veću tužilaca, brojnim savetima na državnom, republičkom, lokalnom nivou)
- učešće u brojnim projektima vezanim za samu struku (npr. kada Arhitektonski ili Građevinski fakultet biva angažovan da izradi određeni projekat)
- držanje privatnih časova i spremanja, ucenjivanje studenata da kupuju knjigu,
- autorska prava i prava od regularne prodaje knjiga, studija, udžbenika,
- učešće u radu upravnih/nadzornih odbora javnih preduzeća,
- privatna praksa,
- pružanje stručnih savetodavnih funkcija...
Zbog čega oni zaslužuju da budu izuzeti? I zašto da oni budu u boljoj poziciji od ostalih koji takođe žive u teškim uslovima? Ako ne i težim.
Na kraju krajeva, ako im se ne sviđa plata koju primaju, neka daju otkaz! I neka odu na privatne fakultete ako će tamo zaraditi više. A da! Kad smo kod privatnih fakulteta, određeni broj njih radi i u državnim i u privatnim univerzitetima. Eto još jednog izvora finansiranja.
Ili, ako im rad na fakultetu ne odgovara, neka pređu u privatni sektor. Pa neka žive na platama kao zaposleni u privatnom sektoru.
Lekari
Pored redovne plate, oni primaju naknade po osnovu dežurstva i specijalizacije. Takođe, veliki deo njih pored redovnog posla radi i u privatnim ordinacijama. A šta sa onim primanjima koji ostvaruju tako što svoje pacijente upućuju na određene ordinacije, laboratorije ili apoteke? Ili sa tim što propisuju lekove pojedinih farmaceutskih kompanija? Ili sa uštedama koje ostvare tako što im te iste farmaceutske kompanije plaćaju učešće na kongresima i simpozijumima?Zaposleni u EPS-u
Bezobrazluk zaposlenih EPS-a je još veći. Ne samo da oni traže izuzimanje od solidarnog poreza i zabrane zapošljavanja već i traže da se svakom zaposlenom odobri bespovratna pozajmica u iznosu od 50.000 dinara. I to upravo u periodu kada su građanima stigli ogromni računi za struju. Zašto oni treba da budu izuzeti? Po čemu oni to zaslužuju?Mogu razumeti da od solidarnog poreza budu izuzeti oni koji rade najteže poslove u ovom javnom preduzeću kao što su rudari. I to podržavam! Međutim, ovde se zapravo radi o tome da se rudari koriste kao maska kako bi se izdejstvovale veće privilegije i ostalima.
O čemu se ovde zapravo radi?
Radi se o trenutku kada se zahtevi ističu - izbori! Sindikati i ostali koriste izbore jer znaju da je političarima potrebna podrška glasača. Pa, ako im ti isti političari ne ispune zahteve, onda će pozvati svoje članstvo na štrajk ili podržati one koji će im ispuniti zahteve. Drugim rečima, oni imaju jaku ucenjivačku moć (politički i ekonomski leverage).Stanje javnih finansija u Srbiji
Stanje javnih finansija u Srbiji je katastrofalno. Javni dug je preko 20 milijardi evra. Učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu (sve ono što se proizvode ili pružene usluge u jednoj državi u toku jedne godine) na kraju novembra prošle godine bio je 59,1% (a ove godine se planira zadužavanje od oko 5 milijardi evra).Država upošljava preko 780.000 ljudi. Opština Ćuprija (koja ima oko 30.000 stanovnika) upoštaljava 180 ljudi dok susedni Paraćin (sa 50.000 stanovnika) upošljava oko 90 (više o tome pogledati ovde). Sve te ljude treba nahraniti, podmiriti. I situacija bi bila podnošljivija da zaposleni u javnom sektoru rade svoj posao. Međutim, vrlo često to nije slučaj (o lošem ponašanju prema državnih službenika pisao sam ranije). I za kraj evo jednog zanimljivog tvita:
Nije problem sto placamo 800.000 zaposlenih u javnom sektoru nego sto i mito placamo ako ne daj Boze nesto treba da urade
— Beznadje (@Beznadje) January 28, 2014
Stanje zaposlenosti u Srbiji
Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi oko 20%. Skoro svaka druga mlada osoba je nezaposlena. Nezaposleni žive od socijalne pomoći koja ne može da obezbedi život dostojansven čoveka u modernim vremenima. Deo onih koji rade su zaposleni kod privatnika na crno, sa niskom platom, bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja i gotovo da nemaju nikakva prava. Oni koji rade legalno imaju plate koje su nedovoljne.Setite se i primera kada su životi dece zavisili od privatne inicijative, javnog prikupljanja sredstava za njihovo lečenje koje bi trebalo da finansira država.
Imajući u vidu sve što sam izneo, kažem: dajte otkaz i pređite da radite tamo gde mislite da će vam biti bolje.
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Da probijem led, može :)
ReplyDeleteSa osmehom, osmeh je nešto što nam svima nedostaje, mnogo znači a ne košta ništa. (To je neko drugi bio pametan)
Teški smo mi Srbi.
Vidim ja u svom poslu kako lepo žive mnogi nezaposleni od nekih povremenih poslova.
Vidim i kako pojedini sa uslovno velikim platama (90.000sa dugim minulim radom, i to će ukinuti) muku muče da prežive (moj slučaj) jer nisu od države dobili stan, pa plaćaju stambeni kredit, a samo jedno radi u porodici (moj slučaj). Nema pomoći da se zaposli još jedan član, muž, ćerka, za njega starosna diskriminacija, aj, dokaži, a za nju, zdravstveni problemi nekadašnji, jer svi pitaju zašto vukovac iz gimnazije nije studirala, i kad čuju, ne veruju da je, Bogu hvala, ozdravila.
EPS nisu samo administrativci već i rudari, ali se ovi prvi vade na ove druge- to je moja jedina primedba na dobar tekst.
Nepravičan je propis, ali je nužan.
Da smo mogli da solidarni porez rešimo na drugi način, po primanjima po čalnu porodičnog domaćinstva, bilo bi pravičnije, ali bi bar 90 % ljudi pribavljalo lažna dokumenta i izjave i prijavljivalo kojekoga da prikaže manje prihode.
To bi dakle, propalo, zato što smo mi takvi kakvi smo.
No, nepravedno je što su izuzeti penzioneri koji imaju primanja iznad propisane granice, u redu nema ih mnogo, ali pravično bi bilo.
Država treba da bude jača od privatnih firmi, pa smatram da je i njih trebalo zakačiti.
Da nije važno šta radiš, već gde radiš, uverila sam se mnogo puta, Moj kolega u svojim podacima prijavio trostruko veću platu od moje, radi u nekoj privatnoj firmi za koju nisam čula, pa se pitam, šta on to radi za te pare, kad se ja satirem od posla, i punim budžet, kažnajavam prekršioce, a ni obezbeđenje nemam, može me neko i ubiti za par hiljada kazne. A uslovi rada, posebna priča, nema ni pristojnog toaleta, nema grejanja, zimi cvokoćemo, jer se na struju ne može zagrejati, svaki čas iskaču osigurači, pa nema ni rada, nema materijala, papira, tonera, sve se presude pamte da se štampaju kad bude bolje, Nekom majka, nekom maćeha.
Nije lako, posebno u kratkom roku naći pravo rešenje, mislim da su stavovi iz teksta potpuno opravdani, ali isto tako mislim da uvek puca po onima kojima je najteže, da se dobro rasipa i dalje iz državne blagajne, i da ove mere opet pogađaju one kojima je najteže. Šta fali Jorgovanki da joj se obračuna pola plate na solidarni porez, opet ostaje toliko da je nama, običnim smrtnicima, nezamislivo na šta može toliko da potroši, a ima dosta takvih. Doktori koji imaju sreću da rade po privatnim ordinacijama to i ne prijavljuju, dakle lako oni nadoknade to što im se uzme. A meni 6000 dinara, mnogo, od toga se hrani moja porodica najmanje deset dana.
Proći će i ovo, i biće nam bolje, verujem, optimista sam. Lično meni, naći će se neka dobra duša da pomogne.
Izvinjavam se što sam bila malo konfuzna, ali razumeli smo se, zar ne?
Lep pozdrav, Snežana
Zaista je tužno gledati ovakav bezobrazluk pojedinih ljudi. U ovako teškim vremenima smatram da bi trebalo da svi zajedno da podnesemo teret krize.
ReplyDeleteAli "sit gladnome ne veruje".
Voleo bih da ti ljudi koji traže izuzeće žive neko vreme kao običan svet koji jedva preživljava, drugačije bi možda razmišljali. I, zašto bi oni bili izuzeti iz krize, zašto su toliko posebni i da li bi svi ljudi trebali biti jednaki ili neki malo jednakiji pred zakonom? To su ljudi koji VEĆ žive bolje od proseka (zvanično je prosečna plata 50.000 dinara), dakle već imaju više (da pojedu) nego drugi. Kako ne shvataju da ovakvim zahtevima zapravo izazivaju gnev kod ostalih građana?
Što kaže ona izreka: "Nije bogat onaj koji mnogo ima nego onaj kome malo treba".
I za kraj, parafraziraću jednu izjavu: "Dajte političarima prosečnu platu pa ćete videti kako se promene brže dešavaju"
To je otprilike suština onoga o čemu sam pisao. Mislim da nije u redu da oni koji imaju više od drugih da se time razmeću ili zahtevaju još veće privilegije od onih koje imaju. Mogu to učiniti, ali onda moraju biti spremni da prihvate nezadovoljstvo (gnev?) onih koji imaju manje. Ne kažem da treba da se stide zbog toga što su uspešni već da finansijskih uspeh doziraju na adekvatan način.
ReplyDeleteSnežana,
ReplyDeleteNiste bili konfuzni. Savršeno sam Vas razumeo. I u potpunosti se slažemo. Da je moglo drugačije, verujem da bi se tako uradilo. Slažem se da ovaj porez nije pravičan. Treba imati na umu da je ova mera privremena te da će trajati dve godine u nadi da će se državne finansije konsolidovati.
Naravno, problem nije taj što ljudi zarađuju u skladu sa svojom kvalifikacijom. Siguran sam da su uložili puno truda, vremena, para, znanja i sposobnosti da budu tu gde jesu. I znam da postoje oni koji su u boljoj poziciji i oni koji su u lošijoj. Problem je strukturalne prirode - imamo previše zaposlenih u javnom sektoru. Tu, pre svega, mislim na neproizvodni javni sektor (uprava), neograničavajući se na njega. Za ovo a za to su krive stranke jer su zapošljale ljude bez obzira na kvalifikaciju. Zato se prvi deo teksta odnosio na konkretne slučajeve dok se drugi odnosio na neophodnost strukturalnih reformi. Da bismo živeli bolje, moramo više da proizvodimo i prodajemo a za to je potrebno stimulisati ove sektore privrede. I upravo zato je potrebno da deo onih koji rade u javnom sektoru pređu u proizvodni sektor (bilo privatni bilo javni koji ostvaruje prihode i ne finansira se iz budžeta).
Kada već pominjem stranke, jako mi je žao što se zapošljavanje ljudi spalo na stranke. Više nije bitno znanje, kvalifikacije, sposobnosti itd., već veza/stranka itd. A to je loše zato što puno kvalitetnih ljudi koji ne žele da budu ukaljani tom pričom ostaje bez posla. I zato imamo negativnu selekciju. I upravo zato propadamo kao društvo. I upravo zbog toga, ljudi koji su kvalitetni ali ne mogu da nađu posao odlaze iz Srbije, a na bitnijim pozicijama stoji nestručni partijski kadar. Pa, da li možemo i trebamo zamerati mladim ljudima koji odlaze iz zemlje?
Pozdrav,
Predrag
P.S. Drago mi je što započinjemo razgovor o ovoj temi osmehom! :)