Ćutanje // Društvene mreže i mi
 |
| Društvene mreže i mi // Kako utiču društvene mreže na naš život, ego i odnose sa ljudima... |
Živimo u modernom dobu koje će ostati upamćeno kao period kada je internet prožeo sve sfere naše svakodnevnice. Dan počinjemo i završavamo posetom društvenih mreža - Facebook-a, Twitter-a, Instagram-a...
U poslednje vreme, primetio sam da kada se ulogujem na svoj FB i TW nalog kako bih napisao neku objavu, odustanem od toga. Čitajući newsfeed/lajnu, ponekad imam osećaj da svi u glas pričamo. Svojim objavama, slikama, komentarima pokušavamo da u prvi plan istaknemo sebe, svoje ideje, stavove, misli. Zamišljam te društvene mreže kao pozornicu na kojoj stojimo i megafonom se obraćamo okupljenima (onima koji su trenutno online); sve u nadi da će nas neko čuti/primetiti. Izgleda da društvene mreže odgovaraju našem egu jer nam omogućuju da ga istaknemo i stavimo u prvi plan.
Pričamo svoje priče.
Priče u kojima smo mi glavni likovi. Hvalimo se sopstvenim uspesima, šalimo na tuđ račun (retko kad na svoj). Lajkujemo, hejtujemo, kritikujemo...
Vešto krijemo neuspehe i padove. Krijemo naša prava osećanja - sreću, lepo raspoloženje, bol. Patnju. Maskiramo ih pesmama, citatima poznatih...
Ne znam za vas ali meni ponekad sve to zvuči kakofonično.
Puno pričamo a malo kažemo.
Puno pričamo a malo čujemo.
Puno pričamo a malo slušamo.
Puno pričamo a malo obraćamo pažnju na druge.
U tim pričama, gotovo da nema mesta za druge. Mi smo bitni. Retko kad drugi. Uopšte ne obraćamo pažnju na druge. Na njihove potrebe, probleme, želje. Sve manje se trudimo da čujemo, slušamo i razumemo druge.
I to je tragedija sadašnjice i života koje živimo.
Kada smo poslednji put povukli mentalnu kočnicu i, makar na tren, zaćutali?
Kada smo poslednji put pokušali da saslušamo druge? Da ih razumemo?
Kada smo poslednji put zaćutali i oslušnuli tišinu?
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
'Razgovor
ReplyDeleteje duhovno mesto susreta s drugim ljudskim bićem, nije deponija za
odlaganje vašeg emocionalnog "smeća".' Marko Sinadinović
Isto vam je i sa drustvenim mrezama! Kada bi društvene mreže nestale počeli bismo ponovo da ZAISTA komuniciramo umesto ovog privida komunikacije.
kad se pojavio fejsbuk u crnu goru nikoga nije prihvatao jer je narod imao para i zanimljiviji sadrzaj u gradu i svi su izlazii.a sad nemas dje ni da izadjes u podgoricu ko nekad a para je sve manje i da nemamo fejsbuka niko ne bi ko prije izlazio jer je nemoguce finasiski niti ima mjesta cultnih ko sto ih je bilo prije
ReplyDeleteĐorđije, kapiram šta hoćeš da kažeš. Ipak, ne bih se složio sa tim da je za druženje uvek potreban novac. Na primer, možeš se dogovoriti sa društvom da prošetate gradom/parkom; možete kupiti pivo i izblejati u nekom parkom i slično.
ReplyDeleteŠto se tiče izlazaka, često po kafićima viđam ljude koji, iako su u društvu, stalno gledaju u mobilne telefone, tipkaju ih i slično. Umesto da se usredsrede na živu komunikaciju sa sagovornikom, ljudi često vise po fejsu i drugim društvenim mrežama, objavljuju fotke, dele sa ostalima lokaciju gde su i sa kim su.
Pozdrav iz Ćuprije! :)
To je ono na čemu mi uporno i nažalost često bezuspešno insistiramo u grupi Blogeri na FB- nije dovoljno samo zalepiti svoj tekst, da bi on bio i čitan. Grupe postoje da bi ljudi razmenili stavove, da bi pročitali tekstove drugih, rekli svoje mišljenje. Ako si dovoljan sam sebi, ako ti je dosadno ili ispod nivoa da čitaš tekstove drugih, onda ti je dovoljan sopstveni FB profil, pa tu postavljaj tekstove. U kolektivu važe neka druga pravila- moraš nešto da daš da bi mogao da očekuješ to isto (mislim na čitalačku pažnju).
ReplyDeleteAli, ko će našeg čoveka, onog nadobudnog i samoljubivog, naterati da odbaci Narcisove odežde?
Odlična poenta, Negoslava! Treba dati da bi se dobilo. Jedino se na taj način može izgraditi kvalitetna čitalačka publika i dobar odnos sa kolegama blogerima.
ReplyDelete