 |
| Once I dreamt I talked to God. I asked him: "Awesome has seven letters. So does my name (Predrag). Conicidence?" He replyed: "I don't think so!" |
Postoje li zaista slučajnosti? Ili je ono što mi smatramo slučajnost zapravo deo nečeg većeg od nas pojedinačno, šireg? Da li je ono što nazivamo slučajanost zapravo deo nekog plana?
Ako plan zaista postoji, čiji je to plan? Da li činjenica da sam ja nešto isplanirao znači da je plan zapravo moj? A šta ako nije? Šta ako je neko drugi skovao planove u moje ime? I ko bi to mogao biti? Bog? Karma?
Ako prihvatimo da zaista postoji neki veći plan za sve nas, znači li to da mi nemamo nikakvu moć? Zar preodređenost ne znači uništenje mogućnosti svih nas da nešto učinimo, da nešto promenimo? A ako nešto ne možemo da promenimo, možemo li zaista biti odgovorni za svoje postupke? Jer, ako postoji plan da nešto učinimo kako onda možemo odgovarati za nešto što nismo odlučili slobodnom voljom? Pitanje je praktične ali i pravne prirode.
Ako prihvatimo da preodređenost i sudbina postoje, onda dosta toga postaje besmisleno. Na primer: Bog unapred zna da će neko malo dete prosuti jogurt. Da li će roditelj zaista reći: "Pa dobro, to je deo Božjeg plana" ili će vikati na dete jer je zbog svoje nesmotrenosti uprljalo tepih? Ako je trajanje života unapred određeno, zašto se svi trudimo da sprečimo smrt? I ako je tako, onda mora da se Bog ljuti na sve nas što izmišljamo lekove i preparate kojima produžavamo život jer time de facto kvarimo njegove planove.
Dalje, ako je sve predodređeno, onda je čudno igrati igru sa već poznatim ishodom. U tom slučaju, ne bi postojao elementa aleatornosti (kolokvijalno: kockanja, iščekivanja rezultata). Nema nikakve kocke. Nemamo šta da promenimo. Nemamo šta da izgubimo jer je sve već ili izgubljeno ili dobijeno. A ako je tako, koja je onda poenta igrati igru čiji se ishod zna? Da li je kocka zaista bila bačena mnogo pre nego što se nešto zaista desi?
I zato pitam: postoje li slučajnosti ili su slučajnosti samo deo nečega?
Tražim odgovore.
![](http://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://predragpopovich.blogspot.com/2013/09/o-predodreenosti-iliti-sudbini.html&media=http://4.bp.blogspot.com/-jzsl-BMrTl0/UjC0_dkFvhI/AAAAAAAAAw8/uML4J8ZWruU/s72-c/o-predodredjenosti-iliti-sudbini.png&description= Once I dreamt I talked to God. I asked him: "Awesome has seven letters. So does my name (Predrag). Conicidence?" He replyed: ...){kind=link}
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
"I ako je tako, onda mora da se Bog ljuti na sve nas što izmišljamo lekove i preparate kojima produžavamo život jer time de facto kvarimo njegove planove."
ReplyDelete- Ako Bog ima plan za sve onda je i traganje ljudi za tim lekom njegov plan pa tako ne može da se ljuti na nas jer nije naša ni odgovornost već njegova. Prosto, ako je sve unapred predodređeno mi Njegov plan ne možemo pokvariti. :D
Mislim da i sama religija (ili bar hrišćanska) daje odgovor. Bog nas je stvorio i dao nam slobodnu volju da radimo i postupamo onako kako želimo.
Želim da verujem da sam sam kovač svoje sreće i da sam odlučujem o svojim postupcima. Pomisao da sam samo nečija lutka kojom neko upravlja pomoću niti, mi je zastrašujuća i prosto oduzima smisao životu.
Da nas je Tvorac TAKO stvorio, a ljudi se tako ponašali, jednostavno svet bi bio besmislen od samog početka i prosto ne bi bilo nikakvog napretka. Pa na kraju krajeva i Njemu samom bilo dosadno ako unapred i On sam zna šta će se sve, kako i kada odigrati.
Neizvestnost je ono što i Njemu čini zanimljivim svet koji je stvorio.
Još jednom na kraju, zapitajte se na šta bi ličio svet u kome bi svi postali apatični i nezainteresovani za svet oko sebe jer smatraju da je sve unapred određeno?
Kao što rekoh, zastrašujuće zar ne? :)