Zašto su kamatne stope u nedelji štednje tako niske?

Pre nekoliko dana (tačnije 30. oktobra) počela je tzv. nedelja štednje. Pre nekoliko godina, kamatne stope koje su banke u Srbiji plaćale za oročenje bile su neverovatno visoke. Međutim, iz godine u godinu one se sve više smanjuju. Pa je tako ponuda banaka u nedelji štednje izuzetno skromna i najniža u prethodnih nekoliko godina. Retko koja banka je ponudila veću efektivnu kamatnu stopu od 3%.

Zašto su kamatne stope na štednju toliko pale i vredi li uopšte štedeti u banci?

"Počnimo ljubav ispočetka..."

Ako me sećanje dobro služi, 2008. godine kamatne stope na oročene štedne uloge bile su izuzetno visoke. Neke od banaka (ako se ne varam jedna od njih bila je niška AIK banka) nudile su potencijalnim štedišama kamatnu stopu od čak 9%. Zahvaljujući ovako visokim kamatnim stopama, štediše su mogle sebi čak i da priušte neko skromije letovanje ili zimovanje. Međutim, od te godine kamatne stope koje banke nude u nedelji štednje u stalnom su padu. Zašto?

Utrkivanje banaka

Jedan deo odgovora leži u činjenici da je Narodna banka Srbije pre nekih desetak dana preporučila bankama da se ne utrkuju da svojim potencijalnim klijentima nude više kamatne stope. Sve je to bilo zapakovano kroz priču sprečavanja nelojalne konkurencije među bankama koja je postojala prethodnih godina.

Nelojalna konkurencija se ogledala u tome što su banke pratile kamatne stope svojih konkurenata pa tako čim bi jedna blago povisila kamatnu stopu, odmah bi je pratile i druge banke. I tako danima. Zato se dešavalo da štediše koje na početku nedelje štednje (koja se obično pretvori u mesec štednje) dobiju blago nižu kamatnu stopu nego oni koji to učine na kraju.

Smanjenje štednje a povećanje potrošnje

Zamislimo ovaj primer: uspeli ste da uštedite 1000 evra. Odlučujete da ovaj novac položite u jednu banku 2008. godine i to po kamatnoj stopi od 9% na pariod od godinu dana. Poretkom ovog roka, dobili ste 90 evra. Nekoliko godina kasnije, 2013. godine odlučujete da opet uložite novac u banku na isti period ali po kamatnoj stopi od 3%. Naredne godine u ovo vreme dobili biste 30 evra. Šta radite? Da li oročavate novac ili ne?

Uzeću sebi za slobodu da pretpostavljam da ste, u ovom hipotetičkom slučaju, 2008. godine razmišljali: "Hmm, 90 evra nije baš malo. Sledeće godine u ovo vreme neću baš biti milioner ali moći ću sebi da kupim novi mobilni telefon. I to za džabe!" (Koristim ovaj termin kako bih naglasio da ste ovu svotu novca dobili ne svojim radom već kroz štednju.)

Međutim, ove godine se malo više dvoumite - 30 evra baš i nije neka svota. "Za te pare ne mogu sebi da priuštim mobili telefon kao što sam mogao pre koju godinu. Obzirom da sam ranije dobijao i po 90 evra, dobitak od 30 evra bap i ne zvuči impresivno. Možda je bolje da povučem novac?"

Posle nekoliko dana, donosite odluku da povučete novac iz banke i držite ga u "slamarici". Novac je sada bliži jer ga čuvate u slamarici a ne u banci. Isto tako, on je i dostupniji što znači da njime možete mnogo lakše manipulisati nego da je novac kod banke. Ovo kažem zato što razročenje novca koji ste položili u banci pre predviđenog roka povlači negativne posledice u vidu smanjenja očekivane dobiti i primene znatno niže kamatne stope (uglavnom kamatne stope koje banka isplaćuje na depozite "a vista").

Iz ovih razloga, sasvim je logično da ćete se lakše odlučiti na trošenje novca nego da je on u banci. Kada kažem lakše ne mislim da ćete ići okolo tek tako trošiti ovaj novac. Samo kažem da vam je mnogo lakše da podmirite neke neplanirane troškove (npr. pokvari vam se veš mašina). Pošto već imate novac kraj sebe, nećete otići kod rođaka i zamoliti ih za pozajmicu već ćete novac potrošiti radi opravke mašine.

I tu dolazimo do još jednog razloga zašto je NBS preporučila manje kamatne stope. Niske kamatne stope destimulišu štediše da štede. Umesto toga, oni se okreću potrošnji. Štediše odlaze do najbliže prodavnice i kupuju ono što im je potrebno. Pošto se više proizvoda traži nego ranije, trgovci moraju da poručuju više robe od proizvođača. A da bi proizvođači mogli da proizvedu više (i time više zarade), moraju angažovati dodatnu radnu snagu čime raste zaposlenost a smanjuje se nezaposlenost. A nije li to upravo cilj svake Vlade?

Stimulisanje privrednog rasta

U prethodnih nekoliko pasusa govorilo smo o situaciji kada se odlučujete da novac podignete iz banke i čuvate ga kući. Sada ćemo ispitati šta bi se desilo da ste odlučili da novac ipak stavite na štednju. Ali pre toga, razmislite o sledećim pitanjima: šta se dešava sa novcem koji stavite na štednju? I odakle banci novac da svojim štedišama isplaćuje kamate?

Vrlo jednostavno: novac koji banke prikupe kroz oročenu štednju koriste za investiranje u druge privredne subjekte. Odobravajući kredite zajmoprimcima (odn. građanima i privredi), banke kao zajmodavci naplaćuju kamatne stope koje su znatno više nego one koje isplaćuju svojim štedišama. Možda već možete da naslutite da kamatna stopa kod kredita direktno zavisi od kamatne stope na oročenu štednju - što je kamatna stopa kod štednje niža, niža je i kamatna stopa kod kredita (informativno: drugi naziv za kamatnu stopu je cena kapitala). A pošto je cena kapitala niža, invesititori se mnogo lakše odlučuju da podignu kredit radi investiranja.

Možda će se neko pitati: "Zašto bi firma uzela kredit i investirala?" Odgovor pronađite u pasusu pre ovog podnaslova.

Rezime

Kamatne stope koje banka plaća svojim štedišama su ove godine manje zbog preporuke Narodne banke Srbije koja je to učinila iz tri razloga:

• sprečavanje nelojalne konkurencije između banaka
• smanjenjem štednje postoji veća mogućnost da će ljudi novac koji je ranije bio u bankama početi da troše. Trošenjem novca se povećava potražnja. Da bi se potražnja podmirila, proizvođači moraju više da proizvode. Da bi bilo više proizvoda, oni moraju zaposliti novu radnu snagu čime se smanjuje nezaposlenost.
• stimulisanje privrednog razvoja kroz niže cene kredita koji se odobravaju privredi.

Možda vam se ovi tekstovi učine zanimljivim