Kulturološka i društvena razlika Balkana i zapada (Deo I)
Kada pogledamo društva zapadnih zemalja i naše, uočićemo određene kulturološke razlike. Neke od njih se tiču rada i radnih navika, odnosa prema državi, prema između različitih društvenih grupa itd. Međutim, u središtu svih tih razlika nalazi se ona koja se tiče interakcija u samoj porodici.
Prva lekcija iz sociologije glasi: "Porodica je osnovna ćelija društva"
Ako imamo na umu ovu rečenicu, onda možemo reći da se strukturalne promene u porodici se preslikavaju na samo društvo. Interakcije između članova jedne porodice, vremenom, se preslikavaju na interakcije sa drugim ljudima u široj društvenoj zajednici. Drugim rečima, način na koji izgrađujemo interpersonalne odnosa sa članovima svoje porodice će se preslikati na način na koji izgrađujemo interpersonalne odnose sa ostalim ljudima. To je zato što u porodici stičemo osnovne mentalne modele ponašanja i dalje ih preslikavamo na odnose sa drugim ljudima.Individualnost nasuprot Kolektiva
U zapadnim državama, porodica je postavljena na drugačijim osnovama nego na istoku. Pre svega, roditelji se trude da svojoj deci izgrade osećaj individualnosti. Roditelji polaze od toga da je svako jedinka i trude se izgrade ličnost svog deteta što je moguće bolje - kroz razne programe, kampove, sportske klubove itd. Svesni koristi koje individualnost ima za samu decu, oni se trude da omoguće detetu da kaže svoje mišljenje, svoj stav, da se bori za njega.Sa druge strane, na Balkanu se više potencira kolektivistički duh, stav i mišljenje deteta se jedva čuje ("Ćuti!", "Ne talasaj!", "Ne tumbaj", "Ne pravi se pametan"...). Štaviše, stav deteta se retko kad traži a kad se traži najčešće se zanemaruje. Ozbirom da se detetu uskraćuje prilika da iskaže sebe - postavlja se logično pitanje: da li će jedna osoba koja je od malena učena da ne treba da iskazuje svoj stav i da se bori za sebe uspeti kao odrasla osoba da to čini? Drugim rečima, time što našoj deci uskraćujemo ovu mogućnost - mi ih, praktično, marginalizujemo čime im oduzimamo moć da budu deo procesa donošenja odluka pa samim tim i osećaja odgovornosti koji je od suštinske važnosti za odrastanje. A kao što znamo, suština odrastanja je prihvatanje posledica za naše ponašanje tj. da svaka akcija ima reakciju.
Takmičarski duh
Na zapadu se roditelji trude da svojoj deci još od malih nogu izgrade takmičarski duh koji će im biti potreban kasnije u životu. Takmičarski duh zastupljen je tokom celog obrazovanja pa se tako i same srednje škole između sebe takmiče u pojedinim sportovima. Takmičarski duh pomaže ovim školama da se rangiraju što više i bolje u školskoj ligi, a što je njihov položaj u tim rang listama viši, to su one prestižnije i bolje. Obzirom na to da roditelji ne žale da svoju decu pošalju u kvalitetnije škole, oni su spremni da izdvoje više para kako bi svoju decu upisali u te škole. A što je veća potražnja za jednom školom, to su i školarine više; što vodi ka boljim programima, stručnjacima itd. Isto se odnosi i na visokoškolske ustanove koje, iz istih razloga, stipendiraju najdarovitije sportiste.Koliko je kompetitivnost uzela maha dokazuje i činjenica da nije samo sport jedina arena u kojoj se biju bitke između obrazovnih institucija. Tu su i takmičenja navijačica, takmičenja u sricanju (spelling bee), izbori za predstavnike đaka odn. studenata, takmičenja u raznim naukama (fizika, hemija, matematika). Šire posmatrano, tu su i takmičenja naučnika i obrazovnih institucija - što više naučnih radnika jedne ustanove objavi originalne naučne radove i za to dobiju priznanja, institucija ima veći ugled u društvu i svetu.
Ono što se može primetiti je da je kompetitivnost ugrađena u sam obrazovni sistem zapada. Na Balkanu to nije tako. Bavljenje sportom nije sastavni deo obrazovanja već nešto što se shvata kao sporedno. Koliko sam upoznat, u Srbiji ne postoji neki vid školske lige u raznim sportovima. Sport je razvijeniji u većim gradovima, dok su manji gradovi (pa samim tim i deca) uskraćena za mogućnost bavljanja sportom. Dalje, podrška onima koji se takmiče u raznim disciplinama (matematika, jezici, fizika, hemija) je mnogo manja nego na zapadu i više je prepuštena individualnim naporima profesorima nego što postoji šira podrška tim učenicima i profesorima.
Samostalnost
Za par dana sledi drugi nastavak, zato ostanite uz blog. :)
Iz ovog serijala
- Kulturološka i društvena razlika Balkana i zapada (Deo I) - O društvu uopšte
- Kulturološka i društvena razlika Balkana i zapada (Deo II) - O poimanju braka
- Kulturološka i društvena razlika Balkana i zapada (Deo III) - O mestu porodice i familije
- Kulturološka i društvena razlika Balkana i zapada (Deo IV) - O obrazovanju
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Vaš me članak naveo da malo izrazim svoja razmišljanja o ovoj temi, hvala vam na tome!
ReplyDeleteRadi se o uključenosti.
Mi nemamo ''polja'' za decu.
Nema dovoljno igrališta, ni sale osnovnih škola nisu više dostupne, nema manifestacija, besplatnih letnjih škola i klubova, sekcija u školama...
Za mlade nema posla, nema ni za nas zrele, ali problem je u tome što u zaostajanju dece u uključenosti u društvo roditelji vide svoj pseudo interes. Svi postajemo mecene svojoj deci i time, u nedostatku naše uključenosti živimo život na deci koja postaju naši projekti.
Kriza baze društva je u pitanju - nema dovoljno posla zbog loše ekonomije, to je glavni uzrok i nerešiv problem. Nema dovoljno kreativnog posla, čak i za entuzijaste, prepreke su kod nas ogromne.
Gotovo je nezamislivo kod nas da mlad čovek završi neku srednju stručnu školu i krene privatno da radi, jer samo za poslove administracije mu treba dva doktorata iz prava i ekonomije, da bi birokratiju savladao...
A da udje tako sitan na nečije tržište... utakmica je bespoštedna.
Ipak, apatija vlada čak i u onim strukturama gde i malo akcije postoji.
Udjite u neku ''državnu firmu'', i videćete da smo zemlja ''zombija'', mi smo zombiji danju, a naša deca po kafićima i kuloarima noću...
Posao nam treba, ništa više...
Oni ''na zapadu'' imaju fabrike onoga što svetu treba, a mi državni aparat...i velike ambicije, zaljubeljeni u svoje talente i mogućnosti, a i talente i mogućnosti naše dece...
Onda se čudimo što nas manipulatori tako lako ''uključuju'' u svoje zavere... Nemamo pravu uključenost, ili je to samo privilegija retkih u našem društvu.
Svideo mi se vaš članak i delim vaše mišljenje.
Ljiljana Zdravković, 27.7.2013.
Delimo mišljenje u svemu! :)
DeleteDrago mi je što Vam se tekst dopao. Kada sam započeo ovaj serijal, želeo sam da prikažem samo neke razlika. Obzirom da ih ima puno, ne mogu baš sve razlike opisati ali trudim se da opišem one najvažnije.
Vrlo je teško mlade motivisati da učine bilo šta. Skoro svi traže neke finansijske podsticaje, retko ko nešto radi iz ideala, zato što želi da pomogne ovom društvu, da ga promeni. Verujem da ima puno pametnih mladih ljudi ali oni često bivaju dekuražirani preglomaznim državnim aparatom ili brojnim bespotrebnim procedurama.
Pre neki dan sam napisao nastavak ovog teksta koji se nalazi na ovoj adresi: http://predragpopovich.blogspot.com/2013/07/kulturoloska-i-drustvena-razlika_26.html. Možda Vas i to bude interesovalo. U svakom slučaju, uskoro slede još neki tekstovi na ovu temu tako da nastavite da pratite blog. :)