#onokad kultura nadjača politiku
 |
| Kultura ima moć da ujedini ljude, bez obzira na sve pojedinosti. Pričajući priče o svakodnevnim problemima i iskušenjima, kultura i umetnost mogu povezati kroz identifikaciju. To je moć kulture. I zato je moramo podržati! |
Ove nedelje na HRT-u:
Zona Zamfirova (sa titlom, sasvim opravdano) emitovana je 27. februara na prvom programu HRT-a. Ako se ne varam, skoro svake nedelje HRT emituje srpske filmove.
Brankica Stanković gostovala je u emisiji "Nedeljom u 2".
Dragan Bjelogrlić na drugom programu HRT-a govori o "Montevideu".
Sveopšta histerija (naravno, pozitivna) zaposlenih u HRT-u zbog gostovanja Lepe Brene u emisiji Elizabete Gojan.
Katarina Radivojević, Neda Arnerić, Aljoša Vučković, Lena Bogdanović, Branislav Lečić, Jana Ilić, Stefan Kapičić, Branka Pujić su samo neki od naših glumaca koji su dobijali uloga u hrvatskim filmovima i serijama.
Tereza Kisovija održala je nekoliko koncerata u Srbiji.
Hrvatski glumci glume u našim filmovima i serijama.
Retko koja celebrity emisija se u Srbiji može zamisliti bez Severine, Harija Mata Harija, Kaliopi...
Kako je politika uništila Jugoslaviju
Sredinom devedesetih godina prošlog veka smo se mrzeli, ubijali i zaklinjali da nikada nećemo stupiti na tle one druge države. Sada, skoro dve decenije kasnije, skoro sve je isto kao u vreme Jugoslavije. Jedina razlika: živimo u različitim državama.Ne mogu a da se ne zapitam koji je bio smisao svih tih ratova, ubijanja, ožalošćenih porodica? Zar stvarno nismo mogli kao ljudi da živimo u toj državi? Zar smo stvarno toliko bili zaslepljeni mržnjom i sebičnošću da smo žrtvovali ljude zarad besmislenih ideja? Zar su životi tih ljudi, traume koje svi nosimo, mržnja koju ćemo generacijama gajiti bili vredni tih država?
Imamo sopstvene države ali da li živimo bolje? Da li su naši egzistencijalni problemi rešeni? Ne suočavamo li se svi, bez obzira u kojoj državi živeli, sa istim problemima - neodgovornim i samoživim političarima, lošom administracijom, nekulturom, sebičnošću? A političari, ti isti ljudi zbog kojih smo ginuli - govorili su nam: "Kada budemo imali svoju državu, sve će biti bolje!" A mi smo im slepo verovali. I dok su oni u udobnosti i toplini svojih vila, palata i bunkera uživali, ljudi su ginuli... I posle svega, zar se ne osećate izmanipulisano? Prevareno?
I dok se Evropa ujedinjavala, mi smo se svađali i razjedinjavali. A mogli smo drugačije! Mogli smo da živimo kao normalni ljudi u jednoj državi. Ili, ako to nije bilo moguće, mogli smo kao Česi i Slovaci da se dogovorimo kao odrasli i zreli ljudi, bez prolivene krvi, rešimo nesuglasice. Šta smo sve mogli da smo imali odgovorne političare...
Nadmoć kulture
Ipak, sve ono što su političari razrušili i uništili, umetnici su svojim radom probijali barijere i uspostavljali temelje saradnje. I nije li upravo u tome nadmoć kulture - da prevaziđe pojedinosti i ujedini ljude bez obzira na sve? Pričajući priče o svakodnevnim stvarima, o ljubavi, patnji, raskidima, problemima u odrastanju; o svim onim temama sa kojima se ljudi sa svih meridijana mogu identifikovati - kultura i umetnost nadvisuju negativnu i destruktivnu politiku (ne kažem da su sve politike takve), i ujedinjuju narod. Jer, emociju pretočenu u tonove svuda prepoznajemo ma koliko ne poznavali jezik na kojem se pesma peva.
I upravo zbog ovoga su kultura i umetnost važni. Jer od nas životinja prave ljude! I zato moramo uvek da je podržimo!
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Kada sve prođe, opet (p)ostajemo ljudi sa istim problemima. Previše smo svi mi bliski da bi bili toliko daleki. Potrebno je aktivno raditi na prevazilaželju svih nesuglasica. Potrebno je sistematski raditi na vaspitanju i pravilnom odgajanju dece, počevši od kuće pa do škole.
ReplyDeletePotrebno je da ako već mi nismo, naša deca žive ako ne u istoj zemlji, makar kao dobre komšije koje se poštuju.
Želela bih na kraju da sa vama podelim jednu pesmu koja govore puno toga. Posebno mi je drago što su došle od mladih ljudi.
Marčelo i Edo Maajka pevaju pesmu "Suze" gde između ostalog kažu:
"Jadno je nase i povodljivo stanovnistvo covjek kad nista nema najlakse mu prodat zajednistvo, opet je uplakan cjeli Balkan imamo velike nacije sa malo mozga tvrde oceve i vodje oni su nam ko droga cjelo vrijeme biramo lose sisteme dragi moji ljudi pa vrijeme je da se krene nece vise metke da
ispucavam za sumljive pretke necu cjeli zivot da zivim pocetke mamu vam
jebem gdje god da krenem u Evropu ljevo desno naprijed iza treba mi viza i nasa je glupost, strah i neodlucnost vecinska zelja da smo u mentalitetu
sela taman dobro krenemo pa u mrznju skrenemo nemamo strpljenja za nove pa onda venemo zaboravili smo kako se smijat ti misici na licu nam se jednostavno nemicu hey evo ga hehe kad estradu vidim i opet nestane kad se sjetim dje zivim.
Oce nas ja nisam taj sto zna al nadam se da bar ti znas odkud toliki bol,
suze i strah, pepeo, pepeo il prah opet postat ce prah al niko nece znati
zasto je na brata pucao brat ,Oce nas ja nisam taj sto zna al nadam se da
bar ti znas odkud toliki bol, suze i strah, pepeo, pepeo il prah opet postat
ce prah al niko nece znati zasto je na brata pucao brat"
PS Poslušajte prve albume oba ova repera, mnogo toga će vam reći!
Danijela,
ReplyDeleteU potpunosti se slažem sa tobom. Drago mi je što si pomenula Marčela i Edo Maajku. Oni imaju nekoliko društveno angažovanih pesama a ove dve su jedne od najboljih i u potpunosti se uklapa u ono što sam želeo da kažem u tekstu. Tako da - hvala puno na fenomenalnoj dopuni! :)
Pozdrav!