Šta je sve mala Tijana učinila za nas

Pre tačno dve nedelje, iznenada je stigla tužna vest – mala Tijana Ognjanović preminula je dok je čekala novo srce. Srbija je za njom tugovala. I još uvek tuguje. Kad god do nas dopre informacija da je jedan život ugašen reagujemo emotivno. Ali, nekako, kad je reč o gašenju života mladog bića poput Tijaninog, bivamo preplavljeni emocijama.

Teško je napisati tekst koji se tiče prerane smrti male devojčice. I zato neću pisati o tome. Pisaću o tome šta je ona bila za života i nekoliko meseci pred smrt.

Najpre, treba odati poštovanje prema njoj i njenim roditeljima koji su se godinama borili za njen život. Iako se radilo o teškoj i vrlo retkoj bolesti, oni ipak nisu odustali. Borili su se do poslednjeg dana. Do poslednjeg daha. Verujem da su sve te godine borbe bile vrlo iscrpljujuće. Ali, snagu im je davalo ono za šta su se borili – život njihove devojčice. I pored svih problema koje su imali, verujem da su se trudili, kad god su mogli, da u njen život unesu radost i sreću. Premda im to sada ništa ne bi značilo, treba im čestitati na predanosti i požrtvovanosti. Njima je mala Tijana bila sve – život, radost, sreća, nada... Baš kao i nama!

Za malu Tijanu saznali smo relativno kasno – kada je bilo potrebno sakupiti oko milion dolara za njeno lečenje u Hjustonu. Zahvaljujući ljudima koji su zainteresovali javnost, iako se radi o velikom novcu relativno brzo je sakupljen. Tih dana, mala Tijana je postala simbol. Ovako razjedinjeni, podeljeni i otuđeni, okupili smo se oko nje, oko njenog zdravlja. Oko života! Teško je naći trenutak u našoj skorijoj istoriji kada smo bili ujedinjeni u različitosti. Mala Tijana postigla je nešto veliko – postala je simbol jedinstva nacije.

Na žalost, država nije imala novac za njeno lečenje. Pokazala je svoju nemoć. Ali ljudi nisu! Brigu za njen život preuzeli su građani Srbije. Spontano organizovano, društvo sa četvrtinom nezaposlenih, uspelo je nekako da prikupi novac. Tih dana, novac je prestao da bude važan. Sve drugo bilo je manje važno od života.

Jedna mala devojčica postala je simbol nečeg velikog. Nečeg većeg od nje i svih nas pojedinačno. Ona je postala simbol nade! Društvo koje je godinama u depresiji, učmalo i bezvoljno – sada je dobilo nadu u bolji život. Optimizam i vera u budućnost pokretali su nas tih dana. Zato smo davali koliko smo mogli. Svi smo želeli da budemo, makar i posredno, deo njenog života. Da joj ulijemo snagu, želju i volju za životom. Želeći da joj pomognemo, pomagali smo sebi. A da toga nismo bili svesni.

Tijana je otišla u Hjuston. Sa nestrpljenjem smo čekali dobre vesti. Ipak, one su izostale...

Na vest o njenoj smrti, Srbija je zanemala.

Za njene roditelje, Tijana je bila sve – život, radost, sreća, nada. Života više nema. Radosti ni sreće, takođe.

Nada je ostala. Nada koju je Tijana probudila u nama je ostala. MORA DA OSTANE! 

Smemo li sebi dozvoliti da ona bude ugašena? Hoćemo li dozvoliti da nam život preokupiraju nebitne stvari?