Kako u teškim trenucima doneti racionalnu odluku?
Verujem da vam se barem jednom desila situacija kada ste u teškim emotivnim trenucima morali da donesete neku odluku. I verujem da ste se pitali da li je odluka koju ste doneli ispravna, najbolja – da li je racionalna. U nastavku teksta sledi savet kako da donesete racionalnu odluku u teškim trenucima.
Kada god je potrebno doneti neku odluku, činimo to na osnovu naših ličnih motiva/interesa/pobuda (uskoro ću pisati tekst o sličnostima interesa i pobude). I emocija. Drugim rečima, odluku donosimo iz egocentričnog stanja i pogleda na svet. Ovakva odluka je subjektivistička i, ponekad, može dovesti do toga da naša odluka bude bazirana na pogrešnim premisama (pretpostavkama) jer smo propustili da uzmemo u obzir neku činjenicu koju smo smatrali da je manje bitna odn. da smo zanemarili ono što ne bismo smeli zanemariti.
Da bismo ovo promenili, potrebno je da „izađemo iz sopstvene kože“ odn. da napravimo manju distancu od svega onoga što nam zamagljuje i otežava odlučivanje. Znam da je vrlo teško to učiniti. Upravo zato i govorimo o jednom načinu kako to učiniti.
Ogledni primer
Zamislimo da odete kod svog dugogodišnjeg doktora na konsultaciju koji, nakon opsežnih analiza, zaključi da imate neku tešku bolest koje se može izlečiti skupom medicinskom intervencijom. Da li biste tražili mišljenje nekog drugog doktora?Većina ljudi bi dala odričan odgovor. Zašto?
Zato što, kad god donosimo odluke uzimamo u obzir brojne faktore poput:- odanosti prema svom lekaru - verujemo u njegovu/njenu stručnost,
- prijateljstva prema nekoj osobi (poverenje koje imamo u tu osobu),
- relevantnih informacija koje prikupimo sa što je moguće više izvora,
- emocija koje imamo prema onome u vezi čega odlučujemo.
Svaki od ovih faktora ima svoju posebnu težinu. Kada se odluka zasniva samo na jednom faktoru, mnogo je lakše doneti odluku. Međutim, ukoliko se ona zasniva na više međusobno suprotstavljenih faktora, onda nastaje problem. Jedan od njih je da pritisnuti svim okolnostima, sposobnost da donesemo racionalnu odluku drastično opada.
Kako u teškim emocionalnim trenucima doneti racionalnu odluku?
Hajde sad da unesemo jednu malu promenu u pomenutom slučaju. Zamislite da se neka vama bliska osoba, hipotetički, našla u sličnoj situaciji. Šta biste tu osobu posavetovali? Da li biste joj predložili da traži mišljenje drugog stručnjaka?Pretpostavljam da biste je verovato posavetovali da potraži mišljenje nekog drugog doktora. (Pretpostavljam da bih i ja isto učinio.)
Zašto smo predložili racionalno rešenje?
Vrlo jednostavno: zato što nismo u koži te osobe i nas ne muče oni problemi/dileme koje naš prijatelj ima. Mi, za razliku od našeg prijatelja, ismo pritisnuti rokovima ili emocijama. Upravo zato možemo da sagledamo stvari sa druge strane, na jedan objektivniji način. Mi smo ti koji unosimo racionalnost u njihovo krhko emotivno stanje i možemo mu pomoći u preispitivanju ispravnosti same odluke na jedan malo hladniji način.Naravno, da bismo mogli da izađemo iz svoje a uđemo u tuđu kožu, potrebna nam je razvijena moć empatije o čemu sam govorio ranije. Ako ste, kojim slučajem, propustili da pročitate ovaj tekst, kliknite OVDE.
Dakle, kako u teškim trenucima doneti racionalnu odluku?
Sve što je potrebno je da se zamislimo da se sa istim problemom suočava neki naš prijatelj i porazmislimo o tome šta bismo toj osobi predložili kao rešenje problema. Možda vam se čini da je predloženo rešenje teško. I verujem da će biti teško u emotivnim trenucima razmišljati trezveno. Ali makar pokušajte – možda pomogne. U svakom slučaju, ne može da odmogne.Ako želite, možete podeliti svoja iskustva kada je u pitanju odlučivanje u teškim trenucima. Ili možete dati svoje mišljenje da li je ovaj savet dobar ili loš.
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Lep tekst. Hvala na podsećanju da je snaga u nama. Pobediti sebe je najteže ali najvažnije!
ReplyDeleteZdravo Andrijana,
DeleteDrago mi je da ti se tekst sviđa. Da, snaga jeste u nama i to vrlo često zaboravljamo. Na žalost!
Nadam se da nastavljamo da se čitamo. :)
Pozdrav
P.
Da li je uopšte moguće biti racionalan u uslovima kada dođe do onakve krize, kakva je u navedenim situacijama?
ReplyDeleteVerovatno nije lako biti racionalan u teškim trenucima, ali je siguran sam lakše ako kod nas postoji svest o tome kako je najbolje reagovati.
DeleteOsobe koje recimo nemaju predstavu o tome, neće ni znati da ipak imaju opciju da se lakše izbore sa nečim.
Osobe koje imaju tu predstavu, imaju i šansu više. Ostaje na njima da li će se i kako sa tim izboriti. :)
Pozdrav...
Dobro veče Negoslava,
DeleteJa verujem da je moguće. Znam da je teško i da smo pritisnuti problemima sa sve strane. Ali racionalnost i optimizam su nam potrebni i te kako. Hajde ovako to da posmatramo: zamislimo da imamo nekog porodičnog čoveka koji je zbog otkaza ostao bez stalnih prihoda. Pošto više ne može da izdržava svoju porodicu (ženu i decu), psihički, emotivno i finansijski uništen on odlučuje da izvrši samoubistvo.
Ali, da li je ovakva odluka racionalna? Da li ona zaista dovodi do rešenja problema? Ne, odluka nije racionalna već je doneta pod teškim emotivnim teretom. Realno gledano, taj čovek svoju porodicu na cedilu jer je izabrao za njega lakši put - samoubistvo. Umesto toga, morao je racionalno razmisliti, izvagati sve i onda doneti odluku - da nastavi da se dalje bori za svoje najmilije.
Zato smatram da je racionalnost ne samo potrebna u ovako teškim trenucima već i da je ona jedini izbor. Nadam se da sam uspeo da Vam odgovorim na pitanje... :)
Pozdrav
Predrag
Zdravo Helly Cherry,
DeleteSlažemo se u potpunosti.
Pozdrav
P. :)
Najbolji moguci savet!
ReplyDeleteZdravo Ana,
DeleteDrago mi je da ti se sviđa tekst. Primenjuj ga u svom životu (mada se nadam da se nećeš često naći u ovakvoj situaciji) ali ga i podeli sa drugima. :)
Pozdrav,
Predrag
Nemoj donositi racionalne odluke... Osloni se na svoju intuiciju i dublje aspekte sebe jer oni imaju mnogo širi pristup informacijama od mozga, koji se oslanja na osnovnih 5 čula. Ili ukratko, prati energetske tokove života, probaj da razvijaš svoja viša, zakržljala čula i osloniš se na inteligenciju koja je univerzalna a prevazilazi tvoju. Slažem se Negoslavom.
ReplyDeleteZdravo Anonimni/a,
DeleteNe bih se složio sa tobom. Intuicija je jedno a racionalnost drugo. Ne bih se složio da se ove kategorije međusobno isključuju. Intuicija može da pomogne donošenju odluka ali ona (koja se često zove predosećaj) nije baš isto što i osećanje poput ljubavi, mržnje, zavisti itd.
Iako ne mogu to da kažem sa potpunom sigurnošću (nisam psiholog), smatram da je intuicija zapravo deo našeg intelekta. Na primer, razgovaramo sa osobom koja na svom licu nosi nosi prekrasan osmeh. Međutim, predosećamo da taj osmeh nije baš najiskreniji i da se iza njega krije na primer tuga. Drugim rečima, donosimo racionalnu odluku na bazi predosećaja.
Donošenje odluka na osnovu emocija po nekad može da bude loše. U odgovoru na Negoslavino pitanje sam naveo primer jednog takvog vida odlučivanja. Naravno, to ne znači da je odlučivanje na osnovu emocija loše a priori. Smatram da treba da se napravi balans između različitih vidova odlučivanja.
U svakom slučaju, bitno je da poznajemo različite vidove odlučivanja jer će jedino na taj način naše odluke biti bolje.
Nadam se da sam uspeo da ti odgovorim na pitanje. :)
Pozdrav,
Predrag
U teškim trenucima je teško doneti racionalnu odluku, uglavnom. Postojeljudi koji zaista razmišljaju isključivo glavom, ali ja nisam jedna od njih. Svakako treba pitati za mišljenje, ali mnogi to rade da bi isključili sopstvenu odgovornost vezanu za posledice date situacije.
ReplyDeleteŠta bih prijatelju savetovala? Iako kažu da je lako posavetovati nekog, ipak ja ne mislim tako. Pre nego što se nekome da savet, treba dobro razmisliti. Imala sam situaciju kad mi je prijateljica zamerila što sam rekla da ja NE SMEM ništa da joj kažem, jer odluka mora da bude njena, a to sam rekla poučena sopstvenim iskustvom kad su me ljudi savetovali od srca, u najboljoj nameri, i ispostavilo se da je pogrešno, jer svako od nas je individua za sebe.
Istina, ne može da odmogne ovo što si napisao, ali treba da prvo budemo iskreni prema sebi u životu, da znamo šta hoćemo, da li je to realno a isto tako da znamo da ne postoji nepogrešivo stvorenje i da su iskustva, iako slična, ipak različita.
Zdravo Nataša!
ReplyDeleteNajpre, izvini zbog kašnjenja sa odgovorom. Zbog određenih neodložnih obaveza, nisam stigao ranije da ti odgovorim.
Slažem se, teško je doneti raconalnu odluku. Ovaj tekst je trebalo da posluži kao jedan od mogućih načina za rešavanje važnog problema. Naravno, konačna odluka je uvek na onome ko se nalazi u problemu i ko, upravo iz tog razloga, ne može sagledati problem sa objektivne strane. Na nama, kao prijateljima, je da pokušamo da ponudimo rešenje i stvari sagledamo sa drugačije perspektive.
Teško je dati savet. Treba ozbiljno razmisliti kako i šta reći. Opet, treba razlikovati ulogu savetodavca i donosioca odluke. Drugim rečima, to što si ti dala savet ne znači da si odgovorna ili kriva za odluku koju prijateljica donese. Jer, ona je donela odluku, ona je presekla. Ona je ta koja je rešila. Radi se o njenom životu. A ako je ona poslušala tvoj savet (za koji se, npr.., ispostavi da je loš), treba da ima na umu da si ti delovala sa najboljom namerom u skladu sa znanjima koje si imala u trenutku kada si joj predlagala određeno rešenje/savet. I, svakako, treba da ima u vidu da je ona donela odluku. Mogla je i da ne prihvati savet već posluša nekog drugog.
Nadam se da razumeš šta hoću da kažem. :)