Šta ako je izvinjenje neiskreno?

U prethodnih nekoliko tekstova razgovarali smo o izvinjenjima. Najpre smo govorili o tome koji je dublji smisao izvinjenja, kako prepoznati iskrenost izvinjenja na osnovu neverbalne komunikacije te o tome kako "glasi" iskreno a kako neiskreno izvinjenje. U ovom nastavku govorimo šta raditi u slučaju kada je izvinjenje neiskreno.

Zamislimo hipotetičku situaciju: Partner vas je povredio. Došao je da se izvini. Šta nam valja činiti? Najpre, treba da ustanovite da li je moje izvinjenje iskreno ili lažno.

Izvinjenje nije iskreno

Ako je neiskreno, gotovo sigurno ćete biti ljuti na svog partnera. Možda čete se iznervirati ili opsovati. U ovom slučaju, imate dve opcije:

A) Ne činite ništa

Ponekad je bolje da ništa ne kažete. I da samo ćutite. Verovali ili ne, to po nekad može da ima dobar psihološki uticaj na partnera. Ovde se zapravo radi o tzv. tretmanu ćutanja. Suština ovog nastupa je protest zbog ponašanja partnera te odbacivanje ovakvog istupa na pasivan način.

Druga mogućnost je da sačekate koju sekundu u prostoriji u kojoj se nalazite a onda je demonstrativno napustiti (u slučaju da se nalazite napolju, napustite tu lokaciju). Na ovaj način ste pružili još par sekundi mogućnost svom partneru da uvidi da vas je povredio. Time što napuštate situaciju zapravo naglašavate svoje dubinsko neslaganje sa ponašanjem druge osobe.

"Čekaj, zar ti ne govoriš o pasivnosti?"

Iako se ovo može smatrati vidom aktivnog telesnog držanja (zbog kretanja), ipak se radi o pasivnom ponašanju jer svoje neslaganja ne izražavate na agresivan način (napadom ili svađom) već kroz neverbalnu komunikaciju.

B) Da krenete da branite svoj stav

To možete učiniti na dva načina: mirnijim i ne tako mirnijim putem. Mirna odbrana stava podrazumeva da pokušate još jednom da na staložen način objasnite svom partneru zašto smatrate da vas je povredio svojim postupkom ili rečima. U ovom slučaju, do izražaja treba da dođu vaše veštine asertivnosti. Iako ću o njima pisati nekom drugom prilikom, za sada je potrebno da znate da se radi o veštini da se izborimo za sopstveno mišljenje u nameri da se druga strana čuje, razume i shvati naše stavove odn. osećanja. Pri tom, svojim nastupom se trudimo da ne narušimo prava drugih. Jedna od tehnika asertivnosti je da svoj stav ponavljate na smiren način sve dok partner ne razume o čemu se radi (radi se o tehnici pokvarene ploče).

Manje mirna opcija podrazumeva najpre prepirku. Problem kod ove opcije je to što prepirka može pogredirati u svađu koja se (ako budemo neoprezni i psihološki neopismenjeni) može završiti vređanjem na ličnom nivou (npr. "Ti si glupa!", "Ti si nesposoban!", "Nisi ni za šta!" itd.). Ono što želim u ovom trenutku je da razumete da u takvim situacijama, verbalno nasilje (psovke, vikanje ton itd.) može preći u fizičko što je svakako ishod koji ne želite. Da do ovoga ne bi došlo, najbolje je da jednostavno iskulirate čitavu situaciju (opcija pod A). Znam da je to teško ali samokontrola se vremenom razvija. Pokušajte da izbrojite do deset pa opet mirno objasnite svoju poziciju. Ako kojim slučajem idalje budete ljuti, najbolje je da napustite prostoriju ili se fizički udaljite od partnera (ako se nalazite na otvorenom fizički se udaljite od njega/nje). Drugim rečima, predlažem vam drugu opciju o kojoj smo pričali u situaciji kada ne radite ništa.

"Nije li napuštanje prostorije u stvari bežanje od problema?"

Ne baš! Bežanje od problema je nespremnost da se suočite sa problemom pa umesto toga usmeravate svoju snagu ka nečemu što zahteva manje napora. Na primer: bežanje od problema je nedostatak discipline pri učenju. Umesto da se usredsredimo na učenje i spremanje ispita, mi biramo da radimo nešto što je psihički manje naporno - četujemo na fejsu, čitamo knjigu, usisavamo, peremo suđe... Dakle, ovde se radi o

Cilj udaljavanja je smirivanje strasti i emocija kako bismo hladne glave (manje emcoija a više razmišljanja) mogli da razmislimo o svemu. Radi se, zapravo, o cooling off periodu koji je jedan od najboljih načina da upravljate svojim emocijama poput besa.

Toliko za sad. U narednom tekstu govorićemo o prihvatanju iskrenog izvinjenja i time završavamo serijal o psihologiji izvinjenja. Ako imate neka pitanja, ostavite ih ispod teksta. Pozdrav! :)

Serijal o izvinjenjima sastoji se iz pet tekstova

• Koji je dublji smisao reči izvini/oprosti?
• Izvinjenje i neverbalna komunikacija
• Kako glasi lažno a kako iskreno izvinjenje?
• Šta ako je izvinjenje neiskreno?
• Kako na pravi način prihvatiti izvinjenje?

P.S. Ne želite da propustite tekstove sa ovog bloga? Imate četiri mogućnosti:
1. Da lajkujete stranicu bloga (www.facebook.com/BlogosPage)
2. Da se besplatno pretplatite na praćenje bloga preko e-maila (u belom polju sa leve strane upišite svoju e-mail adresu i kliknite na Ok). Nakon toga, skoknite do svog sandučeta gde ćete naći mail sa verifikacionim linkom na koji treba da kliknite. Ako ne dobijete taj mail, obavezno proverite da kojim slučajem poruka nije završila u Spamu ili Trashu (nekad se i to dešava :). Na ovaj način kad god objavim neki tekst, na svoju e-mail adresu ćete dobiti sažetak teksta.
3. da se besplatno pretplatite na praćenje bloga putem RSS-čitača
4. da pratite moj tviter račun: www.twitter.com/PredragPopovic