Najbolje pitanje na svetu je...

Ne mogu se tačno setiti kada sam prvi put tačno sebi postavio ovo pitanje ali znam da sam o njemu promišljao dugo. Ne mogu se setiti ni tačnog razloga ili povoda za ovo promišljanje ali verujem da sam došao do dobrog odgovora.

Smatram da je najbolje pitanje na svetu...

Zašto baš ova tema?

Pre nego što vam dam odgovor na ovo pitanje želim da vam kažem zašto sam odlučio da baš sada pišem na ovu temu. Elem, pre nekoliko dana sam išao sa drugom na kafu. Pošto se nismo odavno videli, počeli smo da pričamo o svemu i svačemu (teme su se nekako nagomilale vremenom). U toku našeg razgovora, rekao mi je da se loše oseća zbog problema o ljubavi. Čim je ovo pomenuo, blago ali primetno je promenio svoj izraz lica i položaj tela. Znajući koliko to može biti osetljiva tema, za trenutak sam zastao i zapitao se: "Radi se o ljubavnim problemima. Odavno se nismo videli. Možda neće biti rad da priča o tome. Ponuditi li pomoć ili ne? Ništa - pitaću ga o čemu se radi a onda prepustiti njemu ostatak." I tako je bilo. Počeo je da mi priča o svom problemu...

U toku tog našeg razgovora o njegovim ljubavnim problemima, postavio sam mu nekoliko pitanja. Po vašoj proceni: koje sam mu pitanje postavio a da sam dobio najviše informacija o samom problemu? Možete li pretpostaviti?

Smatram da najbolje odn. najinformativnije pitanje glasi "ZAŠTO?"

Neposredno pre smrti, Isus podiže glavu ka nebu i obraćajući se svom Ocu: "Moj Bože, ZAŠTO si me napustio?"

Zašto je baš ovo pitanje najkorisnije?

Odgovor je vrlo jednostavan - zbog svog odgovora.

Odgovor na ovo pitanje nam omogućava da saznamo uzroke neke pojave ili nekog dešavanja. U konkretnom slučaju, kada sam dobio odgovor na pitanje koje počinje ovom upitnom rečju, razumeo sam uzroke njihovog problema. Razumeo sam suštinu njihovog odnosa i problema. I to je vrlo bitno.

Šta mislite, zašto je upravo ovo bitno?

Razumevanje suštine i/ili uzroka nečega, mi možemo da "uđemo u kožu" druge osobe, da se saživimo odn. identifikujemo sa tom osobom. U psihologiji se ovo naziva empatija i omogućava nam da se, kroz proces saživljavanja/identifikacije, zapravo na jednom dubljem nivou povežemo sa drugom osobom. Tek onda kada razumemo drugu stranu u jednom (prijateljskom, emotivnom, rodbinskom...) odnosu i njenog emocionalnog stanja, mi možemo da sa tom osobom da izgradimo čvrste, sadržinski bogat i suštinski iskren odnos sa njom.

Kako prepoznati empatiju u razgovoru sa drugim ljudima?

Da li vam se desilo da sretnete neku vrama dragu osobu koja je srećna i usplahirena? Verovatno će vam prvo pitanje biti "ZAŠTO si tako srećan?". Draga osoba vam kaže neku srećnu vest (npr. diplomirala je). Kako ćete reagovati? Verujem da ćete se iskreno osmehnuti, čestitati joj, izgrleti je, izljuviti i pitati kako se oseća. I dok vam priča svoje emocije, nekako i vas počinju da obuzimaju lepa osećanja poput radosti i optimizma. Ako vam se ovo desilo - čestitam: empatični ste.

Ili, da li vam se desilo vam prijatelj priča neku tužnu priču? I da ste i vi sami, makar malo, osetili tugu/setu? Ako jeste - opet čestitke!

Kako/Zašto se mi to identifikujemo sa drugom osobom?

Kada nam sagovornik govori o uzrocima nečega, on vam zapravo govori o svojim pobudama. Govoreći o pobudama, osoba govori i svojim emocijama. I dok nam čovek govori o svojim emocijama, ne možemo a da ni sami ne osetimo te iste emocije. U tom smislu, može se reći da smo mi instrument koji rezonira odn. u kome odjekuju emocije druge strane. Pošto i sami osećamo emocije, vrlo je verovatno da ćemo se setiti nekog svog iskustva odn. trenutka kada smo osetili istu ili sličnu emociju. Tada nastupa pomenuta identifikacija. Pošto razumemo "odakle ta osoba dolazi" tj. njene emocije i njen stav - uspevamo da se saživimo sa njom.

Vratimo se na pređašnja pitanja - kada bi vam prijatelj opisao kako se oseća, da li kažete: "Jao, znam kako ti je..." i onda ukratko opišete svoje iskustvo? Ili možda kažete: "Kome pričaš... Pa ja sam..."

P.S. Malo pre se čuo sa drugom i kaže da je problem rešen. Ja mu to onda dođem kao neki ljubavni guru? :)