Mladi umetnici Ćuprije u još jednoj uspešnoj misiji

Na dan poznat po zbijanju šala na tuđ račun, građani Ćuprije imali su priliku da se još jednom uvere u talente svojih mladih sugrađana. Naime, učenici Gimnazije u Ćupriji i članovi Gimnazijskog avangardnog dramskog studija (GADS) premijerno su prikazali komediju "Malo viko oko Mike". Premijera predstave počela je u 19.30 a održana je u Sali Škole za osnovno muzičko obrazovanje "Dušan Skovran" u Ćupriji.

U nekih sedamdesetak minuta, ćuprijska publika je mogla da vidi proizvod dvomesečnog predanog rada ekipe koju je sačinjavalo čak 15 mladih kreativaca i entuzijasta mog grada. Ono po čemu će ova predstava biti upamćena je činjenica da je rediteljsku palicu, po prvi put u skoro dvodecenijskom postojanju GADS-a, držala učenica Gimnazije Jelena Jocić. Na nju je pala teška i odgovorna uloga da organizuje i uposli četrnaestoro svojih drugara i drugarica. O tome kako se snašla u ovoj ulozi ali i o još nekim temama govorimo u nastavku ovog teksta.

Jelena Jocić, mlada glumica i rediteljka.

Predrag Popović: Jelena, do sada si glumila i učestvovala u različim ulogama učestvovala u nekoliko predstava. Prošle godine si osvojila  prvu nagradu u kategoriji glavna glumica na Pozorišnim susretima gimnazija Srbije.  Kako je na tebe uticala ova nagrada?
Jelena Jocić: Ova nagrada bila je za mene neočekivana, uzevši u obzir takmičarsku konkurenciju. Svakako korak ka daljim ciljevima i dokaz sebi da ono što radim vredi.

Hej, kad ste već tu, pročitajte dosadašnje tekstove o Ćupriji

Slika i prilika kumstva i društva u današnjoj Srbiji - Osvrt na premijeru predstave "Kume, izgore ti..." Gradskog pozorišta "Moravište"
Radmila Nikolić, devojka koja obećava // Vlog #01
Utisci sa treninga: "Marketing i prodaja"
Noć istraživača 2014. u Ćupriji - Nauka može biti zabavna
Utisci sa treninga "Kako započeti sopstveni biznis?"
#onokad deca žele da menjaju svet
Šta kad inspiracija nije najbolji prijatelj?
Zašto su roleri moja nova pasija?

Predstava je nastala po istoimenom tekstu novosadske dramaturškinje Vesne Janković. Kako ste došli do ovog teksta? 
Mnogo tekstova je, prvenstveno, profesoru i mom mentoru, Vladanu Cvetkoviću, prošlo kroz ruke. Odabirom tekstova morali smo da izađemo u susret mnogima. S obzirom na to da ovaj tekst nije igran često na festivalima poput Pozorišnih susreta u Kragujevcu, smatrali smo da je on bio najadekvatniji. Inače, radi se o tekstu koji je dobio prvu nagradu na konkursu festivala za savremeni tekst „Dani komedije“ u Jagodini.

Zbog čega ste se odlučili da po njemu radite predstavu?
Upravo to što tekst nije ranije izvođen. Smatrali smo da ovaj tekst omogućava da ispravno podelimo uloge, što i jeste jedna od osnova, verujem, dobre predstave.

Koliko dugo ste pripremali predstavu i koliko su pripreme bile intenzivne?
Kako veliki glumci današnjice započnu prvo čitalačkim probama, tako i mi amateri. Tekst je znatno duži od tekstova koje sam imala prilike ranije da pročitam i na njima radim, te je bilo potrebno izboriti se. Što se, ranije zakazana, premijera približavala, to su probe bile učestalije.

Glumačku ekipu čini petnaest mladih i kreativnih ljudi. Koliko je bilo teško uskladiti obaveze svih
vas?
Uzevši u obzir da smo ujedno i učenici srednje škole, obavezama nikad kraja. „Organizacija je pola posla”, često smo zajedno govorili. Kako je predstava dobijala smisao, tako smo se I okupljali, dok probe nisu zahtevale pun sastav svih aktera na predstavi. Moram da iskoristim ovu priliku i zahvalim se svim profesorima Gimnazije u Ćupriji, na čelu sa direktorom škole, na razumevanju.


 
Ranije si glumila a sada se nalaziš u ulozi reditelja pozorišne predstave. Koliko se razlikuju gluma i režija?
Na moje prijatno iznenađenje, režijska palica je bila u mojim rukama. Zahvalna na poverenju koje mi je profesor Cvetković ukazao. Obavezu sam prihvatila ozbiljno i shvatila značaj moje uloge. Možda nisam na daskama, ali sam jednaki deo tima. Na meni je ležala velika odgovornost, a trema nije bila ništa manja.  Očekuju od vas da znate šta govorite, i veruju da je to ispravno. Nije mi bilo lako. Ali, kako kaže moj mentor:  „U ovoj vatri nisi izgorela“. Ako je zaista tako, onda sam presrećna.

Ako se ne varam, ti si prva maturantkinja koja je na sebe preuzela odgovornu ulogu reditelja predstave u istoriji Gimnazijskog avangardnog dramskog studija (GADS). Verujem da si svesna odgovornosti i značaja reditelja. Šta je za tebe lično značila ova važna uloga?
Jesam. Za mene, lično, ovo je bilo Iskustvo više. Upotpunila sam svoje znanje u oblasti glume i proširila sebe u nove horizonte.

Koliko ti je bilo teško da osmisliš kako će predstava izgledati? Sa kojim izazovima si se susretala u toku spremanja predstave?
Imajući u obzir činjenicu da je ovo prvi put da sam režirala predstavu, pomoć svog mentora je bila značajna. Zajedno smo radili na scenama, a najveći ponos  je bio zadovoljstvo na licu profesora kada prezentujem svoj rad na sceni sa glumcima. Mi jesmo porodica koja pruža beg od svih muka i problema koje mladi mogu da imaju. Nije svaka proba i najbolja, morala sam znati kako dopreti do njih.



U sredu, 01. aprila ste imali premijeru predstave. Taj datum poznat je po šalama i smicalicama. Publika u Ćupriji je navikla i odlično reaguje na komedije. Ova, pak, predstava ima dosta elemenata drame i tragedije. Kakva je bila reakcija publike, imajući u vidu sve pomenuto? Posebno imajući u vidu da je dan premijere istovremeno poznat kao dan šale.
Ja bih je svrstala u tragikomedije. Bar su je akteri tako doživeli i na taj način preneli publici, koja se, na trenutke,Š slatko smejala. Baš kao i mi iza kulisa, prisećajući se, istovremeno, kako je sve izgledalo na pripremama.

Premijera je održana. Utisci se polako sređuju. Koji su dalji koraci koje ćete preduzeti, kada je u pitanju ova predstava?
Odmor! Ne zadugo. Spremamo se za takmičenje, gde ćemo u Kragujevcu nastupiti 17. aprila na otvaranju festivala. Ostalo je još dosta stvari na kojima treba raditi. Ovom premijerom uvideli smo sitne propuste koje publika i žiri na gostovanju nece praštati. Još koji nastup, još koja proba.

Jedna si od najaktivnijih učenica Gimnazije u Ćupriji. Većina tinejdžera svoje slobodno vreme koristi odmarajući se, ćaskajući sa prijateljima uz kaficu i slično. Međutim, ti i tebi slični tinejdžeri se trudite da svoj život obogatite i na dodatne načine. Zašto? Zašto biraš da budeš aktivni član svoje društvene zajednice? Zašto želiš da doprineseš razvoju Ćuprije?
Ćuprija je moj grad čije kvalitete, ako nikako drugačije, iz priča znam. Zašto te priče ponovo ne bi ozivele?  Zašto se neke nove ne bi rodile? Nama mladima, koji to iskreno želimo svom gradu i okolini, poručujemo da ne možemo sami! Pozivamo i apelujemo da se pokažu, mnogi talenti koji su u njima samima sakriveni, a kojih nismo svesni. Takođe, pozivamo naše sugrađane da nam pruže podrsku u širenju ljubavi! Ljubavi su razne, a jedna od mojih jeste pozorište.

Jeleni i njenoj ekipi entuzijasta i aktivista želim puno uspeha u narednom periodu. A posebno na predstojećim susretima dramskih studija gimnazija Srbije u Kragujevcu. Donesite nam još jednu pobedu, drugari! :)

Za kraj, ostavljam vas da pogledate nekoliko fotografija sa premijere.