Da li je vrednost umetnosti opala zbog modernih tehnologija?
Lakše možemo da izrazimo sebe, svoje misli i istražimo umetničku stranu svoje ličnosti.
Zato se postavlja pitanje - da li je umetnost koju stvaramo u ovakvim okolnostima manje vredna?
Hajde da zajedno pronađemo odgovor na ovo pitanje. Uključite se u razgovor! :)
Zašto razmišljam o vrednosti umetnosti u doba digitalnih tehnologija?
Krajem januara, na svom blogu sam objavio blog/vlog o Radmili Nikolić, jednoj od najuspešnijih učenica Gimnazije u Ćupriji.U sklopu promocije teksta, podelio sam link do teksta na grupi "Ćuprija na fotografijama". Reakcija članova grupe bila je odlična. Velikoj većini ljudi se dopala ideja da se široj javnosti predstave pozitivni, aktivni, uspešni i kreativni mladi ljudi.
Ipak, među svim tim ljudima, javio se i jedan momak koji je na moj komentar da se Radmila bavi i fotografisanjem, izjavio nešto u sledećem maniru: "Pih, fotografija! Baš originalan hobi. Danas se svi bave fotografijama. I svi misle da su umetnici."
Iako se, u neku ruku, radilo o hejtu sa namerom trolovanja, komentar me je podstakao da razmislim o umetnosti u doba modernih tehnologija.
Da li današnja umetnost ima vrednost koju je imala ona koja je nastala u prethodnim epohama?
Samo zato što je moderna tehnologija dostupnija, da li to znači da ono što stvaramo manje vredno? Da li muzika koju stvaramo pomoću kompjutera ima manju umetničku vrednost od one koja je stvarana na tradicionalnim instrumentima pre dva ili tri veka?"Da, umetnost nema onu vrednost i težinu koju je imala ranije"
Možda bi neko došao u iskušenje da kaže ovo. No, pre nego što definitivno donesemo odluku, hajde da razmotrimo jedan primer iz prošlosti.Prema podacima Wikipedia-e, klasična gitara sa šest struna nastala je između 1790. i 1880. godine. Električna gitara nastala je 1931. godine. Da li je ovaj izum samo umanjio vrednost onoga što je stvarano i/ili izvođeno na klasičnoj gitari? Ili je, možda, električna gitara omogućila da se stvaralački i umetnički izražaj proširi u novom, do tada neistraženom, smeru? Da li je električna gitara dala novu dimenziju stvaranju ili ga je samo unizila? Jer, bilo je i onih koji su u ranije govorili kako ovaj instrument predstavla degradaciju originalnog instrumenta.
Evo, pak, jednog suprotnog primera.
 |
| Dva izvođača - Beyonce i Queen. Dve pesme. 19 stihova. Koja pesma ima veću umetničku vrednost? |
Novčana i duhovna vrednost savremenih dela
Da li samo zato što koristimo foto-aparate ili mobilne telefone za fotografisanje ili računare za komponovanje i produkciju muzike - vrednost nastalog dela jednaka nuli?!
A ako je odgovor na postavljeno pitanje pozitivan, šta možemo učiniti kako bismo očuvali vrednost onoga što stvaramo pomoću računara, mobilnih telefona.
Da li je prosuđujemo o vrednosti nastalog dela prema tome kako je ono nastalo?
Da li procenjujemo to kakvo je nastalo umetničko delo ili procenjujemo način na koji je ona nastala? Da li o vrednosti dela sudimo na osnovu toga što je Dostojevski svoje romane pisao rukom a Isidora Bjelica kompjuterom (nazovimo je formom) ili na osnovu toga poruke književnih dela (suština)?Da li nam je bitnija forma ili suština?
Voleo bih da čujem vaše mišljenje. Hajde da zajedno pronađemo odgovore na ova pitanja. Da li su umetnost i kultura izgubila svoj raniji smisao samo zato što su dostupniji?
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Ne bih se složio da je umetnost danas na manjoj ceni. Mislim da su nove tehnologije i njihova dostupnost svima, zaslužne za veći broj amatera koji će se baviti tim hobijima.
ReplyDeleteUzmimo fotografiju na primer, danas se početni dslr fotoaparati mogu naci za 200-300e, dok su polovni cak i ispod 100e, e sad, to jeste mnogo za fotoaparat koji ces koristiti samo za selfije u kupatilu ili za par putovanja. Ali ljudi misle, ako imaš fotoaparat, onda si fotograf,
što nije uopšte tačno. To je kao kad bi drzao cetkicu, koju bi umocio
u boju i onda bi se nazvao slikarom, jer, jelte imas četkicu u ruci, a jedva čiča gliše crtaš, tu te čeka dugi put da bi postao slikar. Ako neko kaže
da mu je hobi fotografija, to ne znači da samo ima malo bolji fotoaparat,
i da ide kroz grad slikajuci nasumično sve oko sebe, pa šta izvuče, izvuče. Većina ljudi nije čula za
balans trojstva u fotografiji (ISO, Aperture, Shutter), ni o pravilima
kompozicije, što većina fotografskih amatera (ili hobista) zna. I danas postoje
apsolutno fantastična dela na fotografijama, samo što su nove tehnologije omogućile talentima iz svih društvenih slojeva da ih stvaraju, ne samo oni imućniji koji bi imali dovoljno sredstva da održavaju opremu kao ranije :) .
Sajo, hvala na komentaru i izvini što kasnim sa odgovorom (lični razlozi).
ReplyDeleteSlažem se u potpunosti sa tobom. Naravno, samo zato što je neko uzeo foto-aparat u ruke, ne znači da je ono što fotka odmah umetničko delo. Isto tako, deo problema je što velika većina voli da nosi dobre etikete. Zato je svima lepo da kažu da su fotografi, pisci, pevači, štagod - iako se sa manje uspeha bave ovim zanimanjima. Ljudima su bitnije titule (forma koja je često bez suštine).
Meni je sasvim ok što je umetnost dostupnija većem broju ljudi jer tako više ljudi može da pronađe sebe. I lakše. A to što naša umetnička dela nastaju pomoću kompjutera, telefona, dostupnijih uređaja, ne znači da je a priori vrednost dela niska. Svakodnevno se objavljuju na hiljade knjiga ali ne dobijaju sve nagrade i prizanja. Iako su nastale pomoću kompjutera. Dakle, uređaji koji su dostupniji nisu od presudnog značaja za nastanak umetnost ali mogu olakšati umetnički i kreativni izraz.
Pozdrav! :)
To sto je danas olaksano nastajanje i prikazivanje umetnosti ne umanjuje njenu vrednost. Kao neko ko voli i ceni umetnost (a i bavi se njom u slobodno vreme, bez nicka koji bi pokazao moju podeljenu zelju da mi to bude hobi i zanimanje sa tendencijom prikazivanja skromnosti u cilju prihvatanja) mogu da primetim da je interesovanje za nju manje u odnosu na vidove zabave koji se trenutno serviraju zahvaljujuci tehnoloskim olaksicama koje u obe sfere igraju znacajnu ulogu. Moze se napraviti ekvivalencija izmedju savremenog i proslog doba na jednostavan nacin-u nasem dobu postoji tehnologija koja ce na adekvatan nacin prikazati umetnost ili politiku, u odnosu na doba kada su takodje postojale, nazvacu ih tako, neprimerene stvari (a koje su u odredjenim trenucima bile zabranjivane). Razlika "tad i sad" je u jednoj reci koja ranije nije bila "moderna" ili popularna-demokratija i sloboda govora.
ReplyDeleteHey M!
ReplyDeleteDrago mi je što te vidim opet na stranicama bloga. :)
Slažem se da vrednost umetnosti se ne određuje time kako je delo nastalo ili prikazano. Čini mi se da si (nenamerno?) rekla veliku istinu i pokrenula fenomenalno pitanje – zašto je slabo interesovanje za umetnost u odnosu na zabavu? I, čemu to vodi?! Vodi li to, u sticaju sa komercijalizacijom i konzumerizmom, eventualnoj degradaciji društva? Ovo pitam jer danas ljudi sve manje mogu da uživaju u uzvišenosti umetnosti. Ne samo što zbog posla nemaju vremena, već i zato što su navikli na kič i privid; od forme ne vide suštinu.
Kako si jednom rekao:"Point taken!" Drago mi je sto se dobro razumemo jer vidim da si shvatio i ono sto sam indirektno prikazala. Pitanje nije bilo nenamerno, naprotiv! Cemu vodi, sam si dao odgovor i istovremeno oslikao moje misljenje. Medjutim, kako je tema bila savremena tehnologija i umetnost, ogranicila sam svoj komentar. :) Sigurnost poznatih stvari, lako razumevanje bez motiva, zelje i snage za udubljivanjem vode upravo (ne)prihvatanju samo forme. Zato sam i napomenula u prethodnom komentaru da je formi nekad potrebno vreme. Kada kao odgovor na pitanje:"Kako ti se dopao film?" dobijes:"Dobro je snimljen" dosta stvari postaje jasno.
ReplyDeleteReakcija izazvana temom i komentarima je definitvno, ne bas zahtevala, ali predstavljala potrebu, da iskazem misljenje. :)
Pozdrav!
Zdravo koleginice-sapatnice,
ReplyDeleteDrago mi je što te je tekst inspirisao da sa nama podeliš svoje razmišljanje. Štaviše, tvoj komentar me je baš zainteresovao i naveo na razmišljanje. Da, teško je dati jasan i jednostavan odgovor.
Sviđa mi se mini-analiza koju si napravila u svom komentaru predstavljajući obe strane medalje. U onome što nastaje ima i kvalitetnog i manje kvalitetnog sadržaja (i to se uklapa u tvoju procenu od 20% kvalitetnog sadržaja). A zbog preopterećenosti informacijama (kakofonija?!), teško možemo pronaći ono što valja. Jer, čini se kao da svi govorimo u glas a mnogo ređe slušamo.
Naravno, ima hejta svuda oko nas (pisao sam ranije o razlikama između hejtera i kritičara). Na svojoj koži sam to osetio više puta. Posebno napad „ad hominem“. Ali to je druga priča.
I meni se dešava da pročitam neki tekst (online ili u hard kopiji) i zapitam se – da li je ovo umetnost ili se radi o nečemu što je nastalo sa namerom da se samo zgrnu pare (serijal „50 nijansi“ mi trenutno pada na pamet). Svakako, danas ima banalizacije, trivijalizacije i konzumerizma pa nam standardi sve više padaju.
Razumem tvoj stav da umetnička vrednost opada kako tehnologija napreduje. Ali ga ne delim jer verujem da nam tehnologija odmaže isto onoliko koliko i pomaže. Možda tvoj skepticizam proizilazi iz „kreativne“ prirode čoveka da sve što što stvori sa dobrom namerom, neki drugi ubrzo promeni svrhu i namenu onoga što je stvoreno.
Na žalost, živimo u periodu kada se gleda samo ono što se vidi očima bez ulaženja u suštinu. Bitniji su nam lajkovi, posete stranicama, foloveri, brojke...
Do čitanja, pozdrav! :)
P.S. Nadam se da nastavljamo da se čitamo redovnije putem mailing liste (samo upišeš svoju e-mail adresu na ovoj stranici: http://bit.ly/PrijavaNL). Tim pre što volimo da pišemo. :)
I meni je drago što si to učinila. :)
ReplyDeleteKoliko je smanjena vrednost ukupnoj umetnosti dostupnošću sredstava za stvaranje predmeta iz umetničkih oblasti, toliko je i smanjena vrednost pisane reči blogovima i ostalim ličnim javnim projektima.
ReplyDeleteBez prave škole i recenzije u radu, amateri rade nešto što može postati umetnost, ali sama forma umetničkog dela ne čini umetnost.
Pitanje je da li je loša umetnost - umetnost?