Neko je rekao stezanje kaiša?

Pre nekoliko dana u našim medijima se pojavila vest koja najavljuje dodatno stezanje kaiša. U suprotnom, neće biti dobro. Tim povodom, bavićemo se javnim finansijama. Trudiću se da dam odgovor na pitanje da li je dalje stezanje kaiša uopšte moguće, ima li mesta daljem stezanju i treba li ono biti učinjeno.

Najpre, šta su to javne finansije?
Pre nego što dam odgovor na ovo pitanje, moramo da se složimo oko nečega: što više vreme protiče, država postaje sveprisutna. Ovo kažem zato što se ona trudi da zadovolji obrazovne, zdravstvene, socijalne, sportske, kulturne, umetničke; ali isto tako, i preduzetničke, kreativne i komercijalne potrebe svojih stanovnika. Pošto je sveprisutna i želi mnogo toga, ona to ne može da čini ako nema dovoljno para. E tu dolazimo do javnih finansija.

Dakle, javne finansije, kao grana ekonomije, proučava mehanizme/načine prikupljanja novca od strane građana i firmi kroz razne vidove nameta (porezi, akcize...) sa ciljem da tako prikupljeni novac redistribuira tako da podmiri što je moguće više ljudskih potreba.

Apetiti države su veliki, da ne kažem ogromni. 
Da bi ispunila očekivanja svojih građana, država osniva javna preduzeća poput Železnice Srbije, Telekom Srbije, Aerodrom "Nikola Tesla", Železara Smederevo (do pre godinu, dve ona je bila privatna ali je zbog finansijske krize, U.S. Steel kao prethodni vlasnik prodao je ovu firmu nazad Srbiji), Srbijagas itd. Pored toga, tu su razne ustanove kulture poput muzeja, biblioteka, bioskopa, centara za kulturu, dečiji i studentski kulturni centri; tu su i brojne obrazovne institucije poput univerziteta, fakulteta, viših škola, srednjih i osnovnih škola; tu su i zdravstvene ustanove, klinike itd.

Veliki apetiti traže puno para...
Obzirom da je Srbija država u kojoj je godinama vladao komunizam, nekako su ljudi navikli da država stalno vodi socijalnu politiku. Voleo bih da razumete da ne kažem da je socijalna politika, a priori, loša. Ona postaje loša tek kada neko drugi počinje da ostvaruje neku štetu ili minus u prilivima odn. kada država krene da preko ovih firmi sprovodi svoju socijalnu politiku. Upravo to se desilo sa Srbijagasom zbog čega ova firma duguje oko milijardu evra. Već godinama, "Železnicama Srbije" ostvaruje ogromne gubitke. Samo u su 2011-toj godini oni su iznosili 738 miliona dolara. JP "Putevi Srbije" su pre koju godinu imale minus od skoro pola milijardi evra. Jat Airways, firma koja je do skora postojala, bila je u februaru ove godine dužna 170 miliona dolara.

Mislite da su gubitaši ostvaruju samo firme? Razmislite još jednom! FK "Crvena zvezda" je dužna između 25 i 39 miliona evra. Skoro svake godine možemo čitati novinske tekstove da gubimo ogroman novac na javnim nabavkama. Koliko gubimo kroz razne vidove korupcije?

Dakle, pitanje je da li ima mesta stezanju kaiša? O da! Kada bi gubitaši postali dobitaši ili makar poslovali na pozitivnoj nuli, kada bi plate funkcionera bile u skladu sa sudbinom preduzeća koje vode - onda da! Dakle, ako država kaže da treba da se steže kaiš, mislim da bi trebalo krenuti od sebe same. Svakako, javni dug neće nestati, ali će sigurno bili manji za koju milijardu.

Treba li da bude učinjeno dalje stezanje kaiša? Ako stezanje znači preorjentaciju najvećih gubitaša sa vođenja socijalne politike na politiku samoodrživosti onda naravno! Ako stezanje znači povlačenje ručne od strane države i njeno povlačenje iz nekih sektora, onda verujem da je dalje stezanje moguće.

U sledećem tekstu naveću par primera kako je država nanizala ovolike dugove. Do sledećeg čitanja, javite mi vaše utiske.