Gde su radnici turističke organizacije kada je potrebno?

U petak mi je prišao jedan simpatični čikica i na engleskom me pitao da li znam gde je Turistička organizacija Ćuprije. Prijatno iznenađen, odgovoram potvrdno i krećemo obojica ka prostorijama TO Ćuprija.

Na putu do tamo pitam stranca otkud on u Srbiji i u Ćupriji, očekujući da će reći kako je u prolazu na putu ka Bugarskoj ili Grčkoj. Međutim, saznajem da je on nekoliko meseci proveo u Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini, a u Srbiju je došao zato što je jednom prilikom u Temišvaru video putokaz ka Beogradu. Priča mi kako je isprva planirao da ostane tri meseca ali je svoj boravak produžio za još mesec dana. Kaže da mu se dopalo Beograd mu se pa je odlučio da pozove svoju suprugu da zajedno provedu godišnji odmor u Srbiji. Ubrzo stižemo do turističke organizacije. I, gle čuda - zaključana je!

"Ej, petak je - šta si očekivao?"

Da, petak je ali pola dva je; a ne sedam uveče. Bilo mi je krivo. Žešće krivo!

"Zašto?"

Postoji više razloga zašto mi je bilo krivo:
1. Zašto nema nikog od zaposlenih u turističkoj organizaciji u toku trajanja radnog vremena? Gde su otišli? I kako su smeli da napuštaju svoje radno mesto? Da se kojim slučajem radi o privatnoj firmi, dobili bi upozorenje poslodavca ili otkaz.
2. Zbog bezobrazluka jednog ili više zaposlenih, Ćuprija će ostati bez novca koji bi ti stranci eventualno ostavili u našem gradu da su se čekirali u neki hotel (u Ćupriji se jedan hotel trenutno renovira i proširuje a drugi je jako loš). Umesto toga, oni će otići u obližnje gradove, čekirati se u njihove hotele i tamo plaćati hranu, smeštaj, piće, vodu i ostale stvari koje turisti konzumiraju. I umesto da se budžet Ćuprije puni, puniće se budžet Jagodine ili Paraćina. Dakle, zbog neodgovornih službenika, ovaj grad ostaje bez para.

"Eh, pare dođu i prođu. Što se cimaš?"

Iz više razloga:

1. Problem je u tome što bezobrazluk pojedinih zaposlenih u državnoj administraciji i državnim firmama ne zasluži svoju platu. 
2. Problem je u tome što ti ljudi primaju platu a nisu na svom radnom mestu. 
3. Problem je i to što je ta firma na državnom budžetu a ni na koji način ne doprinosi budžetu Republike Srbije već samo troši novac poreskih obveznika. Drugim rečima - tvoj novac! 
4. Problem je što se pojedini službenici neodgovorno ponašaju prema svom poslu.
5. Problem je što se ti isti državni službenici ponašaju bezobrazno prema ljudima koji dođu da traže pomoć (u najširem mogućem smislu, ne samo novčanu), deru se a ponekad i svađaju sa strankama.
6. Problem je što ne rade svoj posao a kada rade, to čine veoma loše.
7. Problem je što oni uopšte ne rade ili nemarno rade svoj posao, iako je skoro 25% radno sposobnog stanovništva Srbije bez posla.
8. Problem je što ti turisti neće imati priliku da upoznaju Ćupriju, njene prirodne lepote, manastir Ravanicu, mali i živopisni Senjski rudnik, neće čuti priču o tome kako se Srbija osamostalila niti o priču o Boju na Ivankovcu kao jednoj od prvih najvećih pobeda nad Turcima u Prvom srpskom ustanku. Problem je što neće moći da čuju o našim obrazovnim institucijama, o poznajoj Školi za muzičke talente, o Visokoj medicinskoj školi koja sarađuje godinama sa sličnim institucijama iz Norveške. Problem je što neće imati priliku da upoznaju duge krajeve osim Beograda i to što će verovati da je Srbija jedino Beograd. Problem je što oni neće čuti za rimski Horeum Margi niti da je upravo u Ćupriji veliki župan Stefan Nemanja dočekao cara Fridriha I Barbarosu. Zašto da propuste priliku da posete Resavsku pećinu, manastir Manasiju, Grzu, Sisevac i Lisine? Zašto da budu uskraćeni da uživaju u tim prirodnim lepotama?
9. Problem je što su ti turisti mogli da ostanu u Ćupriji nekoliko dana ili nekoliko nedelja (stranac je inače profesor na jednom belgijskom univerzitetu i vratio bi se za Belgiju krajem avgusta). Možda  bi, kada bi znao za sve prethodno, ostao sa svojom suprugom neko duže vreme. A možda bi, nakon povratka u Belgiju, svojim prijateljima pričao o jednom malom živopisnom mestu u Srbiji. I, možda bi, uspeo da nagovori neke svoje prijatelje da dođu. Ili makar čuju za Srbiju (obzirom da se o Srbiji u turističkom smislu u Belgiji uopšte ni ne zna - kako sam stranac reče).

Da li me sada malo bolje razumete?