Hamletova dilema na srpski način

"Biti ili ne biti - pitanje je sad?", retorički se pitao Šekspirov Hamlet. A Srbija se već više od deset godina suočava sa sličnom dvojbom. Do duše, naše pitanje glasi: Kosovo ili Evropska Unija, pitanje je sad. Ovo pitanje je naročito aktuelno proteklih meseci dolaskom Srpske Napredne Stranke na vlast u Srbiji koja, nekoliko godina ranije, nije baš bila poznata kao pro-evropski orjentisana.

Kao inspiracija za ovaj tekst, poslužio mi je današnji status mog profesora na fejsbuku. Umesto tačnog statusa, prepričaću vam ga: "Na vlasti ste. Imate dve opcije: 1. da izaberete Kosovo i odustanete od EU ili 2. da izabarete EU i prihvatite (za Srbiju) nepovoljan sporazum sa Kosovom. Koju opciju biste izabrali?" (Inače, ovo pitanje bi se moglo sagledati i sa ekonomsko-teorijske strane u okviru tzv. teorije igara.)

Naravno, reakcije na ovaj status su bile različite: neku su birali prvu, neki drugu opciju. Neki su, pak, predlagali i neke treće opcije: da se pitanje prebaci na nivo Ujedinjenih nacija. Jedan od predloga (i meni najinteresantijih i najzabavnijih) je da Srbija treba da odbaci EU i preorjentiše se na azijske integracije (?!).

I sad, pošto smo se malo zabavili ovim poslednjim predlogom, hajde da malo bolje promislimo o ovom pitanju. Šta izabrati:

• našu emocionalnu vezu sa Kosovom
• našu racionalnu potrebu za Evropskom Unijom (racionalna u smislu vrednosti koja nam ista može doneti, promenu percepcije)

Ako izaberemo Kosovo umesto EU

Ova opcija je potpuno normalna. I očekivana! Jer, Kosovo je bilo i ostaće deo naše istorije. Generacije naših sugrađana rasle su uz mitološku predstavu Kosovskog boja. Gledajući film "Kosovski boj", suočavali smo se sa sukobom Neba i Zemlje, Raja i Zemlje, Budućeg i Sadašnjeg života. Učili smo o Lazaru, Obiliću, izdajici Brankoviću i ostalima. Vođeni emocijama, biramo ovu opciju.

Koje su posledice ovog izbora:

• Ovaj izbor bi bio "sigurica". Drugim rečima, ovim izborom se ide na sigurno, nema nikakvih rizika. Birate put nebeski. Istorija će veličati naše donosioce odluka. Obzirom da je sigurica, ovaj izbor bi bio i znak nedostatka hrabrosti, odlučnosti i rešenosti da se problem Kosova reši.
• Srbija će, u početku, imati velikih problema na međunarodnom planu. Drugim rečima, naići ćemo na ogromne pritiske SAD-a i država-članica EU koje su priznale Kosovo (podsećanja radi: od jula će to biti 23/28 država). Neke države će nas pohvaliti i potapšati ramenu jer smo stali na put svetskom kauboju i imperijalisti (da je živ, Čavez bi momentalno uzvratio Nikoliću sa najvišim venecuelanskim ordenom). Ali to bi bilo to. Takvih država bi bilo isuviše malo. Veći deo država bi, pod uticajem SAD-a, vremenom odustajao od odnosa sa nama.
• Moglo bi se reći da Srbija, ovim izborom, ne zauzima aktivan stav u rešavanju problema, ona nije deo rešenja već problema. U tom smislu, Srbija bi bila prikazivana kao destabilišući faktor u regionu. Neko bi mogao reći da ni Kosovo nije bilo toliko konstruktivno. Iako osnovana i realna primedba, moramo priznati i još jednu realnost: Kosovo ima veliku (možda i bezrezervnu) podršku SAD-a i Nemačke kao ključne članice EU - mi ne.
• Frustrirani zbog svih problema, krenuće i unutrašnji problemi. Opet bi se pojavio sukob između famozne dve Srbije, a šta onda? I koliko intenzivan bi taj sukob bio? Jer, puno je onih koji bi sve dali za Kosovo? S druge strane, puno je onih koji su frustrirani zbog zamrzavanja puta Srbije ka EU.
• Pošto nećemo dobiti datum početka pregovora, integrativni procesi sa EU će stati odn. biće zamrznuti. 
• Započete reforme će stati; strukturne i institucionalne reforme (javnog sektora) neće biti ni započete. Zašto? Pa,  obzirom na to da nemamo cilj koji želimo da postavimo (a taj cilj je članstvo u EU) niti imamo vremenski okvir za ostvarivanje tog cilja (dve ili tri godine od datuma započinjanja pregovora),  zakonodovanoj aktivnosti i usklađivanju sa pravom EU bismo pristupili sa manje entuzijazma. U takvom stanju stvari, Srbija bi vremenom, svakako, stala. Ovo bi bilo pogubno jer bi nam bilo potrebno dosta vremena da se opet pokrenemo. 
• Anti-evropski stav u Srbiji će postati zastupljeniji. Ako imate račun na Fejsbuku, sigurno ste primetili grupu pod nazivom: "Mole se pametniiji da ne popuštaju - situacija postaje nepodnošljiva". Zašto je to bitno? Pa, ovim izborom pametniji će biti prinuđeni da popuste - to neće biti deo izbora pametnijih već će oni morati da se povuku pred onima koji su pametni. Drugim rečima, pametni će dobiti vetar u leđa.
• Nemamo nikakav sporazum sa Kosovom - prava Srba nisu ni na koji način garantovana.
• Jedini benefit: u istoriji će naši političari biti glorifikovani kao Lazar koji je izabrao put Gospodnji i život onozemaljski naspram ovozemaljskog.

Ako izaberemo EU i nepovoljan sporazum sa Kosovom

Ovaj izbor bi bio logičan. I normalan. Stavili smo tačku na priču sa Kosovom, faktički priznali da nije deo Srbije i dobili bismo EU koju toliko želimo. Stalno nam pričaju kako je EU zemlja u kojoj teče med i mleko (premda i ona sama ima probleme unutar nje).

Koje su posledice ovog izbora:

• Ova odluka bi bila hrabija nego prethodna - preuzima se dosta veći rizik pred sobom, pred narodom i pred istorijom. 
• Budemo li odlučili ovako, Srbija bi na međunarodnom planu možda povećala ugled jer bi smo bili posmatrani kao deo rešenja a ne kao deo problema.
• Moguće povećanje investicija. Rešavanje krucijalnih pitanja u jednom društvu stvara izvesnu stabilnost - nema previranja, političari tada ne bi mogli da se igraju sa nacionalnim ponosom građana.  Kosovoskog problema, postali bismo mnogo sigurnija destinacija za investicije. Rešavanjem pitanja Kosova, stanje nacionalne konfuzije i frustracije 
• Imamo EU. Stukturalne i institucionalne reforme bi morale biti započeti zbog usklađivanja sa pravnim sistemom EU. Neko će reći: zašto idemo u EU kad se ona raspada. Da, EU trenutno ima probleme ali će oni, dok mi postanemo članovi EU biti rešeni a institucionalni mehanizmi EU izgrađeni/utvrđeni.
• Reforme i usvajanje evropskih standarda bi bile nastavljene. Srbija bi reformisala svoje pravosuđe; donela nove zakone. Ipak, bojim se da bi bilo vrlo teško prihvatili mentatlitet EU u smislu da svako treba da radi svoj posao i da zna šta mu je posao.
• Imamo sporazum sa Kosovom koji garantuje (kakav-takav) kvantum prava odn. određeni položaj Srba. Pretpostavljam da bi garant statusa Srba bila sama EU kao posrednik. Drugim rečima, mogli bismo reći bolje išta nego ništa.
• Malo pre pomenuti pametniji bi dobili vetar u leđa; političari bi se okuražili da preduzimaju da vrše neophodne promene.

Hipotetički gledano: recimo da se Albanci sa Kosova odluče da se vrate pod okrilje Srbije.

Hajde sad da za trenutak zatvorimo oči i zamislimo da je Kosovo odjednom odlučilo da postane deo Srbije (realno gledano, ova opcija bi bila najmanje verovatna, gotovo nemoguća). Razmotrimo šta bi ovo značilo i bi se sve pitanja pred nas postavila:

• Kako rešiti pitanje integracije od 1.5 do 2 miliona Albanaca na Kosovu? Hoćemo li uspeti da integrišemo ove ljude iako imamo problema da integrišemo oko 100.000 Albanaca iz Preševske doline?
• Recimo da Albanci žele da se vrate pod okrilje, možemo li zaposliti, pored postojećih milion i po nezaposlenih u ostatku Srbije i isti toliki broj nezaposlenih Albanaca?
• Možemo li, s pravom, očekivati da će Albanci plaćati poreze, takse, namete, struju, PTT i ostale usluge kad oni to ranije već nisu radili?
• Za održavanje državnih i institucija automne pokrajne biće potrebna izvesna količina novca. Da bismo pokazali dobru volju i želju da ih integrišemo, Srbija bi morala da plati izgradnju novih zgrada odn. sređivanje i adaptiranje prostorija ovih institucija. Drugim rečima, Srbija bi investirala u isto ono Kosovo koje ne bi plaćalo struju, komunalije, poreze i ostale namete. Postoji li logika u ovome? Možemo li investirati u nešto čije plodove nećemo uopšte videti?
• Ako Kosovo postane deo Srbije, kako obezbediti politička prava tim ljudima? Da li bismo, s pravom, mogli da očekujemo da Albanci dobiju predstavnike u Narodnoj skupštini? I koliki bi broj tih poslanika bio? Jesmo li spremni da vidimo Albanca na čelu nekog ministarstva?

Hipotetički gledano: Srbija silom "osvaja" Kosovo

Već nekoliko godina unazad, postoji jedna manja grupa ljudi zagovara nasilno osvajanje Kosova. Premda je ova mogućnost nešto veća no prethodna, ali idalje moguća. Razmotrimo sledeća pitanja:

• Da li biste vi lično išli u rat i branili to Kosovo?
• Da li biste vi lično poslali svog brata, svog sina ili oca, momka ili muža u sukob sa tehnički naprednijim KFOR-om odn. NATO-om?
• Da li biste bili spremni da ih više nikada ne vidite? Da li biste se odrekli dragih ljudi zbog Kosova?
• Recimo da vam se bližnji vrate iz rata, da li biste prihvatili sve posledice njihovog učešća u ratu? Sa psihološkim posledicama, post-traumatskim strestom? Da li biste mogli da ih gledate fizički odn. psihički osakaćene ljude svaki dan?  

Dakle, pred vama su iznete posledice izbora koji se pred nas postavlja. Možda ste pronašli odgovore na ova pitanja. I, koji je vaš izbor? Ostavite komentar...