Kako glasi lažno a kako iskreno izvinjenje?
Kako glasi lažno a kako iskreno izvinjenje? U čemu se ogleda loše i neiskreno izvinjenje i kako ga izbeći?
PLUS Predlog kako bi jedno izvinjenje moglo glasiti?
Kako glasi lažno a kako iskreno izvinjenje?
Kada osoba koja se izvinjava ima negativna osećanja, onda je izvinjenje prožeto ironijom/sarkazmom. Ako je neiskreno, izvinjenje može biti proceđeno kroz zube i svedeno na minimum: "Izvini."Sa druge strane, sledeći grafik govori o "elementima" koji čine sastavni deo iskrenog izvinjenja. Ispod svakog od ovih delova nalazi se predlog kako bi taj deo izvinjenja mogao da glasi.
 |
| "Nikad nemojte uništiti izvinjenje izgovorima." B. Frenklin |
Zašto je iskreno izvinjenje sadržajnije?
Razlog zbog čega je iskreno izvinjenje sadržajnije je upravo zbog toga što se radi o emocijama sagovornika. Obzirom da ste već povredili osećanja svog sagovornika, sada morate okazati viši stepen osećajnosti. Zbog toga bi bilo loše da u toku samog izvinjenja svojom neobzirnošću opet povredite tu osobu. Jer, ako to učinite, koja je onda poenta izvinjenja."Uff, ovo mi deluje pomalo komplikovano. Ko će sve ovo da popamti?"
Možda će se nekom učiniti da je ovo previše. I mogao bih da se složim sa ovakvom ocenom. Ipak, moramo da imamo na umu kome se i zašto izvinjavamo: u pitanju je nama draga osoba (roditeljima, momku/devojci, ženi/mužu, detetu, dragom prijatelju) a ne neki potpuni stranac koga na ulici u prolazu slučajno udarite.Jeste malo složeno, ali je sve zapravo vrlo logično! Svaki od ovih elemenata zapravo je faza u procesu izvinjavanja koja ima svoju posebnu funkciju. Sve počinje kada vam sagovornik kaže da ste ga povredili. Ova faza je poznata kao primanje k znanju.
Sledeći korak je da mozak počinje da reaguje na ovu informaciju. Reakcija mozga se ogleda u preispitivanju same informacije ("Da li je informacija utemeljena/osnovana?" ili "Ima li istine u tome da sam povredio sagovornika?") i samoispitivanju ("Da li sam pogrešio?") nakon čega donosite svoj sud. Ishod introspekcije (unutrašnjeg promišljanja, razmišljanja, samoispitivanja) može biti dvojak:
- Možete misliti: "Hmm, pa kad malo bolje razmislim - u pravu je." Bravo! Pri kraju ste druge faze izvinjenja: priznanje sebi i svom sagovorniku da ste pogrešili. Dakle, funkcija ove faze je da uvidite sopstvenu grešku i ovime se praktično introspekcija završava.
- Možete misliti: "Ma jok! Nisam ništa loše uradio." Problem kod ovog ishoda odn. odluke je to što ste odluku doneli na osnovu subjektivne procene jer ste čitavu situaciju posmatrali iz sopstvenog ugla (iz ugla sopstvenih emocija, stavova, doživljaja događaja). Drugačije rečeno, niste bili otvorenog uma (o tome ćemo malo kasnije).
Ako ste pomislili da je ovo loše, prevarili ste se. Svakako, lošija situacija nastupa onda kada preskočite ovu fazu i odmah pređete na "zaključak" da ste vi u pravu a da je druga strana u krivu. To je ono kada impulsivno, bez imalo razmišljanja odbacite samu pomisao da ste nekog povredili.
No, vratimo se na situaciju kada zaključite da ste nekog povredili.
Zastanimo za trenutak i zapitajmo se: "Koja je poenta izvinjenja ako istim ponašanjem opet povređujem tu osobu?" Ako nastavite da se ponašate na isti način kao do sada, onda ste na dobrom putu da izgubite svoj kredibilitet kod te osobe jer dajete neiskrena izvinjenja. Zato je vrlo važno da sebi i drugima obećate da više nećete svojim postupcima povređivati tu ili neke druge osobe. I to je upravo suština samog izvinjenja - sprečavanje da povreda ponovo nastane (vidi se da sam pravnik, zar ne? :) Suština izvinjenja je promena ponašanja koje povređuje dragu nam osobu. Zato je vrlo važno da obećate promenu ponašanja i da se datog obećanja pridržavate.
Pre nego što nastavimo dalje, jedan mali test: vratite se na sliku gore i pogledajte je pažljivo. Da li primećujete nešto drugačije?
Verovatno ste uočili da je reč "trudiću se" iskošena i malo naglašena. Zašto je to tako? Da li je to slučajnost ili se iza toga krije nešto?
U pravu ste - krije se namera. Želim da vam skrenem pažnju na napor i trud koji ulažete kako biste promenili sopstveno ponašanje. Ovo je vrlo važna reč jer govori o vašoj iskrenoj nameri, predanosti i posvećenosti ka promeni. Ne zaboravite da sve ovo (upućujete izvinjenje) zato što vam je stalo do te osobe.
Uloga otvorenog uma
Prilikom rasuđivanja da li ste nekog povredili ili ne vrlo je bitno da čitavoj situaciji priđete otvorenog uma. Ukoliko prosuđujete o svemu na osnovu svojih misli, emocija, stavova itd., vrlo je verovatno da ćete pogoršati odnos sa tom osobom. Zatvoreni u svoje stavove ne razmišljate objektivno već subjektivno (iz svoje perspektive). Da biste ovo promenili, potrebno je da imate razvijenu moć empatije odn. razumevanja o čemu sam takođe pisao u drugom delu ovog teksta.Kako prepoznati da li razmišljate otvorenog ili zatvorenog uma? Jednostavno - zatvorenog uma ćete razmišljati umesto izvinjenja kažete "Da, ali...". Ova formulacija zapravo znači da se vi sa nekim ne slažete. Jer da se slažete, ne biste koristili rečicu koja daje sasvim suprotnu notu prethodnom iskazu.
Serijal o izvinjenjima sastoji se iz pet tekstova
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Fenomenalno! Svaka čast!
ReplyDeleteHvala, drago mi je što ti se sviđa! :)
DeleteIzuzetno korisni tekstovi!
ReplyDeleteZanima me kako je izvinjenje ''zao mi je sto si se zbog mene tako osecao'' ukazuje da je neko kaje I izvinjava zbog loseg postupka I da ga nece ponoviti, a ne da se izvinjava sto se povredjena osoba oseca povredjeno (jer onaj koji se izvinjava ne misli da je pogresio niti preuzima odgovornost za svoj postupak) vec pokazje da povredjena osoba gresi sto se oseca povredjeno. Zar nije bolje da se onaj koji izvinjava pozove na konkretnu gresku koju je napravio?
Pozdrav!
Zdravo Bianca,
ReplyDeleteHvala na komentaru. Drago mi je što su ti se tekstovi dopali. :)
Da odgovorim na tvoje pitanje: kada sam pisao tekst, išao sam logikom da obe strane znaju kojim povodom se izvinjenje upućuje. Tipa: momak i devojka se posvađaju jer ju je on (nenamerno) ponizio pred njenim drugaricama. Pretpostavka se ogleda u tome da je ona njemu to već saopštila ("Da li shvataš da si me tim prečima ponizio pred društvom?" i slično).
Iskoristio bih sad priliku pa napisao jedan kraći dodatak: ako kojim slučajem jedna strana nije u konkretnom razgovoru pomenula u vezi kojeg postupka/kojih reči se izvinjava, to mora uraditi još u prvom koraku ("Izvini, nisam znao da te je taj moj komentar uvredio i ponizio pred društvom"). Isto bi važilo i kada bi se, nakon nekog vremena, oba sagovornika srela i jedan bi se izvinio drugom za nešto što je uradio pre X godina. I u tom slučaju bi onaj ko se izvinjava trebao da objasni u vezi čega se izvinjava - da navede konkretan postupak ili događaj kada je pogrešio. Jedino tako se može reći da je izvinjenje efikasno.
Nadam se da sam uspeo da ti dam odgovor na pitanje. U svakom slučaju, zahvalio bih ti se na tome što si postavila dobro pitanje čime si mi pomogla da ovaj tekst bude bolji. Do skorijeg čitanja, pozdrav! :)