Da li je tačno da su današnja deca gluplja?
 |
| Jedan od predloga u reformi našeg sistema obrazovanja je smanjenje gradiva. Znači li to da su današnja deca gluplja no što smo mi bili u njihovo doba? |
Tema je dosta interesantna i mislim da zavređuje poseban post.
Pa, u čemu je problem? Jesu li današnja deca gluplja no što smo mi bili?
Odgovor na ovo poslednje pitanje je svakako odričan. Današnja deca nisu gluplja nego što smo mi bili. Poredite naše i njihovo vreme. I dok smo naše detinjstvo provodili napolju igrajući se klikera ili lastiša, "Čija vojska" ili "Care, care, gospodare - koliko ima sati?", današnja deca od malena bivaju prilepljena za računar. I dok su mobilni telefoni u naše živote uselili početkom 2000-tih, u živote današnje dece ovaj uređaj ulazi još u osnovnoj školi. Za razliku od današnje dece, mi nismo imali mobilne telefone sa pristupom internetu. Nismo imali fejsbuk/tviter i stotine aplikacije koje prosto vrište "Upotrebi me!".Zato je današnjoj deci mnogo teže da se skoncentrišu i nauče kako da održe pažnju. Zato je današnjim nastavnicima mnogo teže da zadrže pažnju dece! Nije problem u inteligenciji dece, već u činjenici da je pažnja dece podeljena na previše stvari. Profesori sada imaju mnogo veću "konkurenciju" sa kojom treba da se bore. Ranije je konkurencija bila zaljubljivanje, po koji SMS, problemi u kući. Danas su ovima pridodate razne društvene mreže (lajkovi, šerovi, komentari), aplikacije, mobilni telefoni... I dok smo mi pričali o Branku Kockici, današnja deca su u istom periodu svog života samo slušali o Branki Black Rose. Ili Brankici Stanković iz Insajdera. Pa vi vidite...
Dakle, zaključili smo da vreme teče i da se menja. A sa njim, menjaju se i načini percepcije. Baš kao i interesovanja. Za razliku od toga, obrazovne metode ostaju manje-više iste. Pa kako onda očekujemo da stare metode (krojene sredinom prošlog veka i ranije) imaju bolji efekat u društvu koje je radikalno drugačije?
Koji je problem našeg obrazovanja?
Problem je jako kompleksan i višeslojan. Zato ćemo ga podeliti na više sitnijih delova i razmotriti neke od njih.Motivacija dece
Objektivno posmatrano, deca su sve manje motivisana da uče. A i kako bi bili kada sa svih medija više čujete o neobrazovanoj Mimi Oro nego o nekom pametnom i uspešnom detetu. Čak i ako informacija o uspehu nekog deteta dođe u mainstream medije, ona dobija neuporedivo manje prostora nego grudi Soraje ili napumpane usne Dare Bubamare.Drugim rečima: mediji više forsiraju negativne no pozitivne stvari i dešavanja. Sa jedne strane to je razumljivo jer se više priča o lošoj nego o dobroj pojavi. Pozitivna dešavanja ne generišu lajkove, komentare, retvitove. Negativna dovode do usijanja servera, kada su komentari u pitanju.
Nezainteresovanost profesora
Ovo je, na žalost istina. Razloga ima više: niska primanja, prinuđenost da se nastavnik takmiči sa fejsom i novim tehnologijama (sećate se da smo o tome pričali na početku teksta).Jedan od razloga za gubitak motivisanosti profesora leži upravo u samoj branši koja praktično sputava inovacije koji mladi profesori željni dokazivanja žele da unesu. Umesto da ih pozdrave, stariji profesori svoje mlađe kolege samo potapšaju po ramenu i kažu nešto tipa: "Sve je to lepo. Ali, šta će ti to? To će da stvori mnoge probleme..." - suptilno im sugerišući da će zbog inovacija imati probleme.
"Probleme? Ali kakve probleme?!", možda se pitate.
Hajde ovako: ako pokušate da uvedete inovaciju i ispostavi se da je ona uspešna, to će onda implicitno značiti da ste bolji od svog kolege. Istovremeno, stariji profesori će ovo doživeti kao napad na njihov metod rada. Jer, ko je taj mali što se juče ispiliio i misli da može da menja sistem tek tako? Takođe, to će značiti i da ti stariji profesori koji su navikli da predaju na jedan način, sada morati da menjaju svoje ponašanje. A retko ko je spreman da se menja. Umesto što će snagu usmeriti na inovacije, stariji profesori mogu krenuti da koče i podmeću nogu mlađim kolegama.
"Wake Up Everybody!" poručuju John Legend i grupa The Roots
Preobimnost materije
Naši udžbenici u sebi sadrže veliki broj fakografskih podataka. Neki profesori traže da deca napamet uče gomilu podataka (npr. koliko je dugačka Velika Morava, na kojoj nadmorskoj visini se nalazi najviši vrh Kopaonika, gomile zastarelih teorija, učenje pesmica napamet...)."Pa i ja sam učio takve podatke i ništa mi ne fali."
Naravno, i ja sam pa mi ništa ne fali. Ali, problem je upravo to što takvo znanje nije praktično promenljivo. Ako je nekome zaista potrebna bilo kakva tačna informacija, lako je može naći na internetu. I umesto što deca troše svoju energiju na mehaničko učenje i bubanje, decu treba učiti kako da razmišljaju. Od dece ne treba tražiti prostu reprodukciju znanja već razumevanje. Sećam se nekoliko svojih profesora iz osnovne i srednje koji su tražili razumevanje. Naravno, tada sam bio jako ljut na njih jer su me terali da ulažem preveliki napor da razmišljam. Međutim, danas sam im i te kako zahvalan jer sam naučio kako da razlikujem bitno od nebitnog.
Potrebno je ulaženje u suštinu a ne formu. I to je problem koji celo društvo ima: bitnije je da imaš neku šaru (pa makar i kupljenu i sumnjivu diplomu) nego praktično znanje koje se stiče na fakultetu.
Šta treba promeniti u našem obrazovanju?
Umesto prostog memorisanja i reporodukovanja znanja, nastavnici moraju dati sve od sebe da kod dece razvijaju:- efektivno učenje,
- učenje praktičnih veština i znanja,
- razmišljanje i zaključivanje,
- učenje dece da kritički razmišljaju,
- učenje suštine naspram forme,
- strast i glad ka učenju, samorazvoju,
- radoznalost,
- razumevanje gradiva i
- povezivanje gradiva.
To tada, obavezno pogledajte jedan izuzetno zanimljiv klip koji govori o potrebi reforme obrazovnog sistema.
Voleo bih da čujem vaše mišljenje. Jer, komentar ništa ne košta a može puno da pomogne svima! :)
P.S. Voleo bih da se zahvalim drugarici koja je pomenuta na početku ovog teksta jer me je zainteresovala za ovu temu i podstakla da napišem ovaj tekst. Hvala joj na tome!
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Slazem se sa tobom. Najveci je problem u osnovnim skolama. U mojoj srednjoj skoli su svi profesori korektni i trude se da nam na sto bolji nacin docaraju lekciju bez nekih suvisnih podataka, poput ''duzina Velike Morave'' i slicnog. Medjutim, stanje u osnovnoj skoli nije bilo ni blizu ovog. Nastavnici dolaze na cas nezainteresovani, cesto i pijani, sto pokazuje koliko imaju odgovornosti prema svom radnom mestu. Predavali su tako sto deci podele pasuse da uce, iako je taj pasus samo jedna petina citave lekcije, a i on se zaboravi, buduci da ga deca nauce mehanicki i bez razumevanja. Desava se da im ceo cas prodje u pricanju nekih nepovezanih prica, tek da sebi skrate vreme. Naravno, svaka cast izuzecima.
ReplyDeleteDa, ima i toga da su profesori dolazili pijani na predavanja. Sećam se takvih slučajeva. Imao sam jednog takvog profesora. Bio je pred penzijom i ponekad je dolazio pripit. Dobro je što nije bio agresivan već je uvek bio "opušten" i stalno se sa nama šalio. ZAto mu to nismo uzimali previše za zlo...
DeletePomenuo/la si da profesori dele gradivo i tome slično. To će biti tema narednog teksta. Na žalost to se dešava. Znam slučajeve da studenti na fakultetu dolaze i mole profesora da mu kažu na šta posebno da obrate pažnju što je bila šifra za: "Smanji mi gradivo." Nije ni to fora. Možeš da preskočiš tu informaciju u jednom trenutku, ali doći će trenutak kada će ti ta informacija biti od suštinskog značaja u praksi.
Primere koji si naveo/la su stvarni. I nekim mojim profesorima se dešavalo da se zapričaju i da u toj priči prođe čas. Naravno, đaci se nisu bunili. :)
Drago mi je što si se dotakao ove teme. Ona je, kao i mnoge druge danas, jako kompleksa što si i sam rekao, a ovde si govorio o delu uzroka problema današnjeg školovanja, dece i ostalo.
ReplyDeleteNaravno, to je i tema za sociologe, psihologe, pedagoge,...
Slažem se da su danas problem ne samo dece, već i celog društva - poremećene vrednosti. Prosto, vremena se menjaju i svi se trudimo da se prilagodimo.
Možda je problem u tome što se promene dešavaju brže nego što smo mi sposobni da ih ispratimo. Promene u nama samima su najteže i ne mogu da sustignu okolnosti i svet koji se brzo menja (tehnološki, politički, ekonomski,...).
Još jedan problem koji je posledica današnjeg sveta je otuđenost. Zbog sve bržeg i egzistencijalno neizvesnijeg života u kome se juri sve više da bi se preživelo (oni koji nemaju), ili da bi se imalo što više (oni koji imaju). Nesrećni su i jedni i drugi a to nezadovoljstvo ih non stop tera da jure sve više i tako se stvara začaran krug. Ljudi se tako ne posvećuju ni sami sebima a kamoli svojoj deci, da ih nauče šta su to međuljudski odnosi. I ta i takva deca će sutradan poći u školu. I kakve će odnose moći da izgrađuje sa vršnjacima? Neće znati da razgovara, misli, smeje se, diskutuje... Zbog toga se okreće virtuelnom. Telefoni, kompjuteri, internet, televizija. Sve ono što je u velikoj meri lažno i JEDNOSMERNO!
Rezultat je nedostatak socijalne inteligencije!!! A inteligencija se, baš kao i sve ostalo u čoveku razvija. I to intenzivno u tom periodu polaska u školu isl (zašto baš deca sa 6-7 godina kreću u školu?)...
Dopada mi se to što si rekao da naše obrazovanje jednostavno ne prati svetske trendove. Ono što je nekada bilo aktuelno danas jednostavno nije. Jedan plastičan primer. Nekada su obućari bili česti jer su ljudi popravljali obuću. Danas više ne. I jednostavno potreba za obućarima više ne postoji toliko. Problem sa našim obrazovanjem je što mi i dalje "školujemo" obućare. Nadam se da razumeš analogiju. :)
Takođe, ono što sam primetio, danas često poslodavcu (za pojedine poslove) čak i nije bitno da li ti imaš školu za to, ako dobro i odgovorno radiš. Jedan od mojih bliskih drugova nije završio PMF ali radi kao programer i šef je ljudima i sa više godina radnog staža i sa završenim fakultetom. Kada sam ga pitao kako, rekao mi je da se jednostavno usavršavao u oblastima koja su mu trabala za posao. Koncentrisao se na to što mu je bitno, što se danas traži a ne na ono što se učilo na fakultetu (naravno da mu osnova sa fakulteta značila)...
Dakle da zaključim, mislim da je koren svega naša nesposobnost da se manjamo kao ljudi, onoliko brzo koliko se manja i svet u kome se nalazimo.
Sve u svemu, moglo bi o tome još da se priča i piše puno. :)
Zdravo Helly Cherry,
DeletePravilan razvitak socijalne inteligencije je jako važan u kasnijem životu svakog čoveka i zato alijenacija (otuđenje) dovodi do toga da mnogo teže izgrađujemo iskrene i suštinske odnose jedni sa drugima.
Dalje, slažem se da u korenu reforme leži upravo naša spremnost da se menjamo. Kako kao pojedinci tako i kao društvo. Zato reforme u Srbiji nemaju puno uspeha. Sa promenama spolja (reforma u smislu donošenja raznih strategija, pravnih dokumenata i tome slično), mora doći promena našeg načina razmišljanja - promena iznutra. U suprotnom, imaćemo ono o čemu sam govorio u samom tekstu: formu (doneti novi zakoni i strategije) a ne suštinu (realno, iskonsku promenu).
Zato primena Bolonjske deklaracije u Srbiji kasni. Sami profesori ne žele da je primenjuju iz nekih njima znanih razloga.
Na žalost, reforma obrazovanja ide jako sporo i u čitav proces smo ušli nespremno i neiskreno upravo zbog toga što očekujemo da će se onaj drugi promeniti ali ne i mi sami. Da, idalje školujemo obrazovne profile koji nisu korisni nekom poslodavcu. Zato su naši đaci velikom većinom funkcionalno nepismeni. Zato imamo pravnike koji ne znaju da napišu tužbu ili doktore koji ne znaju da pravilno dijagnostifikuju bolest.
Pozdravi,
P.
Sjajno zapažanje. I sjajan tekst. Imam samo jednu primedbu, a odnosi se na stare i mlade profesore. Sa 22 godine staža i 46 godina starosti sam, makar u mojoj školi, informatički pismenija od mnogih mlađih koleginica i na svaki način gledam da osavremenim nastavu i osvežim časove. I, ono što je bitno je da nas ima još takvih. Nije to pitanje starosti i godina staža, već posvećenosti pozivu koji smo odabrali.
ReplyDeleteToliko od mene. Pozdrav i samo napred!
Gordana Popović
Gordana,
DeleteHvala Vam puno na komentaru. Jako me raduje činjenica da pripadate grupi onih koji žele da se razvijaju i da prate duh vremena. Jedan od njih je i moj otac koji je, sa svoje 64 godine, pravi tehnički fanatik. On jednostavno voli tehnologiju pa tako koristi kompjuter, internet, e-mail. Obzirom da je volonter Crvenog krsta uglavnom medijski prati rad ove organizacije pa tako kada završi sa snimanjem ili fotografisanjem nekog događaja, onda izmontira taj materijal, nareže na DVD itd. I to mi je stvarno fenomenalno! On jednostavno ima tu želju za napredovanjem. Sa druge strane, znam dosta ljudi koji, na žalost, nisu voljni da to čine.
Stvarno mi se sviđa što još uvek ima profesora koji žele da osavremene nastavu. I to me prosto oduševljava. Voleo bih da budem poput Vas i da ostanem okrenut ka stalnom napretku i razvitku. Ne bih voleo da kada zasnujem porodicu kažem "E, to je to! Što sam naučio, naučio sam." Ne! Voleo bih da uvek imam priliku da proširavam svoje znanje. I drago mi je što ima dosta takvih ljudi u Srbiji. Među njima ste i Vi.
Za kraj, hvala puno na podršci i lepim rečima! :)
Pozdravi iz Ćuprije!
Predrag
Zaista odličan članak Predraže, kao i blog. Mislim da si pogodio u suštinu problema. Deca su danas izložena uticajima sa svih strana, naročito jakih mas medija. Uloga nastavnika kao vaspitača i edukatora se promenila. Nastavnik kao jedini izvor informacija i znanja je stvar prošlosti, stoga i ne može da usadi tolike količine informacija koja se od njega traži da prenese, a od dece da usvoje. Uloga nastavnika danas je mnogo složenija. Nastavnik u XXI veku treba da objasni vrednost i smisao onoga što predaje. Da bude saradnik i mentor učenicima, da ih usmerava i podržava tokom obrazovnog procesa. Da traži od učenika da primene, a ne da prosto reprodukuju stečeno znanje. Nažalost naš obrazovni sistem se nije mnogo promenio više od 50 godina. Ostali smo tapkajući u mestu dok je svet uotišao u budućnost.
ReplyDeleteU svakom slučaju sve čestitke i puno uspeha u daljem radu.
Aca Todosijević
Zdravo Aco,
DeleteHvala na komentaru. Drago mi je da ti se sajt sviđa. :)
Sve ono što smo pisali (ja kao autor i vi kao komentatori) samo govori o složenoj ulozi današnjih nastavnika. Njima je na pleća stavljen težak cilj. Da, nastavnici sve to treba da budu i da čine - da u svakom pojedinačnom detetu prepoznaju kvalitet, šta je to što ih motiviše, da zna kako da im priđe itd. A za sve to je potrebno puno strpljenja, znanja, energije... Tako da - svaka vam čast! Naročito vama istrajnima i usredsređenima na suštinu.
Za kraj, puno pozdrava i uspeha u daljem radu. Nastaviću da pratim tvoj sajt kroz RSS feed.
Predrag :)
Dok sam studirala, drzala sam deci casove iz matematike, i secam se par veoma prostih stvari koje deca nikako nisu razumela, jer im nikada ni jedan profesor nije objasnio znacenje termina koje je koristio. Naravno, sa tako stecenim znanjem, deca nisu umela da primene nauceno u prakticnom zivotu.
ReplyDeleteRecimo, secam se par problema iz geometrije - deci niko nije rekao sta je znacenje reci OBIM (kruga, trougla, cetvorougla), a kamo li pokazao na nekom primeru. S druge strane, svaka devojcica je znala sta znaci OBIM STRUKA, ali ni jedna nije uspela da poveze ove dve sintagme i da shvati da znace isto.
Slicno je bilo i sa terminom SVOJSTVO, koji deca nisu razumela. U oba slucaja, u pitanju su deca od 10-12 godina.
Ako im uskratimo objasnjenja za elementarne pojmove, kako ocekivati da razumeju kompleksnije probleme, da ne pricam tek o prakticnoj primeni istih?
Ćao Ana,
DeleteNisi prva koja govori o tome da deca u starijim razredima ne znaju ono što su morali savladati godinama ranije. Drugarica sa nemačkog koja je predavala matematiku u srednjoj školi mi govore da deca nisu znala tablicu množenja.
Dala si fantastičan primer koji govori upravo o onome što nam je potrebno - da se kod dece razvije sposobnost logičkog razmišljanja i povezivanja. Jer, sutradan u praksi neće uvek postojati eksplicizni odgovor ili rešenje nekog problema već je potrebno pronaći ga zaključivanjem, logičkim razmišljanjem i povezivanjem.
Pozdrav,
P. :)