Utisci sa treninga: "Marketing i prodaja"

Prošle nedelje je u organizaciji Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Opštine Ćuprija u mom radu održana dvodnevna obuka (4. i 5. novembar) o marketingu i veštinama prodaje. Trening je održan u zgradi Prve mesne zajednice. Evo utisaka sa tog treninga...

Kratko podsećanje...

Za one koji prate moj blog već znaju da sam juna pohađao jedan sličan trening. Ako ste, kojim slučajem, propustili - evo podsećanja: Utisci sa treninga: "Kako pokrenuti sopstveni biznis?".

Kako biste se bolje upoznali sa ciljevima treninga, pogledajte prilog lokalne TV stranice o treningu.


Trening je kao i prošli put realizovan u saradnji sa ljudima iz Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja. Savetnica REDASP-a Milica Čukarić (koja je bila predavačica i na prethodnoj obuci o pokretanju biznisa) je odlično odradila posao jer je polaznicima na jednostavan način, bez stručnih termina i stranih reči polaznicima objasnila kako marketing funkcioniše. Naročito mi se dopalo što je Milica koristila dosta primera iz prakse kao i to što je strpljivo odgovala na naša pitanja.

U pauzi između radionica, Milica i ja smo se zapričali oko nekih korisnih knjiga o veštinama prodaje. Preporučila mi je par knjiga i rekla je da će ih doneti na sutrašnjim radionicama. Iskreno sam se iznenadio kada sam narednog dana video knjige o kojima je pričala. Očekivao sam da će, zbog svojih obaveza, možda zaboraviti na knjige ali je održala reč - pohvalno!

U toku obuke smo dobijali korisne radne materijale koji nam mogu koristi u planiranju marketinškog nastupa i prodaje.

Ako bih poredio prvi i drugi dan obuke, rekao bih da mi se drugi dan obuke mi se više dopao. Zašto? Prvog dana smo uglavnom radili teorijske aspekte marketinga uz jednu-dve kratke vežbe. Obzirom da sam se ranije bavio marketingom i da sam čitao nekoliko knjiga o toj oblasti ekonomije (čak sam pre nekoliko dana objavio recenziju knjige Edvarda Bernajsa - Propaganda), ono što nam je Milica predavala je meni lično bilo manje-više poznato. Drugog dana, pak, polaznici su imali prilike da na praktičan način primene naučeno.

Evo kako je jedna od tih vežbi izgledala: dva polaznika dobili su uloge kupca odn. prodavca automobila. Druga dvojica su imali za zadatak da posmatraju kako su kupac i prodavac pregovarali oko prodaje. U ulozi kupca našao se Zoran Milić, brat mog druga Vlade a u ulozi prodavca našao sam se ja (koji o automobilima nemam pojma). U toku desetominutne vežbe, bez ikakvih problema smo se Zoran i ja dogovorili oko svega. Bilo je malo napeto jer smo morali da se držimo svojih uloga i postavljenih ciljeva a Zoran se pokazao kao težak i uporan pregovarač koji zna šta hoće. Čak sam upao u jednu njegovu zamku (pitao je gde su kafa ili čaj a ja rekoh da sam već poručio na šta mi je on odgovorio da ne pije ni jedno ni drugo - poen za njega). :)

Par slika sa treninga možete pogledati OVDE.

Na obuci smo govorili o razlici između marketinga i brendinga. Evo jedne simaptične ilustracije koja sumira suštinu ove razlike.

Šta mi se nije dopalo

Postoji par stvari koje mi se nisu dopale u vezi i na samom treningu.

1. Slaba posećenost

Ovaj trening je, za razliku od prethodnog, iz nekog razloga izazvao slabije interesovanja što je prava šteta jer su ljudi propustili dobru priliku da čuju nešto novo, što im može unaprediti poslovanje, otvoriti oči i proširiti vidike. Moram da priznam da me je ovo začudilo jer se radi o obuci koja ne oduzima puno vremena onima koji rade i koja, pritom, ne košta ništa. Ne verujem da se radi o neinformisanosti građana jer sam pozive za prijavu viđao na lokalnoj televiziji i na sajtu Opštine a verovatno i na fejsbuku. Možda grešim ali mislim da se ovde više radi o pasivnosti, nezainteresovanosti i apatiji ljudi te dominirajući stav u društvu da se obrazovanje završava maturiranjem/diplomiranjem.

2. Gde su preduzetnice?

Druga stvar koja mi je pala za oko mi je to što nije bilo ni jedne preduzetnice. Zar u Ćupriji zaista ne postoji ni jedna ženska osoba koju ne bi interesovala ova tema?! Naravno, organizatori ni fasilitatori obuke sa ovim nemaju nikakve veze jer da je bilo prijavljenih devojaka, verujem da bi pohađale obuku.

Moguće je da je odsustvo pripadnica lepšeg pola posledica toga što se malo radi na pokretanju preduzetničkog duha kod žena odn. što se ne radi na promociji ženskog preduzetništva (mada, na prošloj obuci je odnos muškaraca i žena bio skoro podjednak).

3. Trajanje treninga

Da odmah budem jasan: to što obuka traje samo dva dana nije a priori loše. Mislim da je to ok trajanje za uvod u jedno dosta složeno i dinamično polje (naročito zbog društvenih mreža). Ipak, voleo bih da je obuka trajala duže jer verujem da bismo mogli više tema da obradimo tako što bismo ušli dublje u suštinu ove materije. Takođe, i više praktičnih veština bismo stekli i iste bolje provežbali.

Ovaj komentar više je odraz moje želje da naučim što više i bolje razumem veštine prodaje nego što je odraz realnosti. Voleo bih kada bi trening trajao od pet do sedam dana a da radni dani traju od 10-18h (sa pauzama, naravno). Istovremeno, znam da je to teško izvodivo jer bi takav trening zbog svega što pruža, ne bi bio besplatan već bi se debelo naplaćivao.

Dalje, voleo bih da je obuka trajala duže jer su ovakve obuke u Ćupriji retkost (primera radi, prošla obuka koju sam pohađao bila je u julu ove godine). Upravo zbog ovoga smatram da treba iskoristiti svaku priliku da se polaznicima prenese što više konkretnih veština i potrebnih znanja kako bi efekat edukacije bio što bolji. Alternativni predlog je da ovih i ovakvih obuka bude više i da se češće organizuju (nadam se da će tim ljudi iz KLER-a Ćuprije pročitati ovaj apel i razmotriti ga).

4. Više materijala

Iako sam na početku teksta rekao da su materijali odlični (pri čemu ostajem), ipak bih voleo da ih je bilo više iz istih razloga koje sam malo pre pomenuo - voleo bih da maksimalno iskoristim priliku koja mi je data da bih više naučio.

Za kraj...

Utisci sa treninga su odlični i povoljni. Pohvalio bih Milicu, njenu agenciju i KLER na prilici da pohađam trening.

Predložio bih Milici i REDASP-u da u budućnosti bude više materijala ili da polaznicima kursa makar među handout-e uključe spisak korisne literature ili sajtova/YT kanala kao što sam ja dao u tekstu o Noći istraživača.

KLER-u bih preporučio da ovakvih obuka ima češće nego do sada jer su Ćupriji preko potrebni ako želimo da razvijamo privredu u gradu. Ovo kažem zato što smatram da je neformalno obrazovanje važno a u pojedinim slučajevima i važnije od formalnog obrazovanja.