Lešinarenje iliti kako mediji zloupotrebljavaju tuđu nesreću

Pretpostavljam da se juče na društvenim mrežama imali priliku da pogledate naslovnicu jučerašnjeg izdanja Blica na kojoj je glumac Goran Jevtić optužen da je silovao maloletnika. U pratećem tekstu, jedno lice (otac maloletnika) podigao je privatnu krivičnu prijavu protiv glumca optužujući ga da je silovao njegovog maloletnog sina.

Međutim, ovo nije tekst o Goranu Jevtiću kao glumcu ili čoveku. Moj stav je vrlo jasan - ako sud, nakon sprovedenog postupka, bez ikakve razumne sumnje utvrdi da je on počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret - treba da bude kažnjen u skladu sa važećim zakonodavstvom Republike Srbije. Ovo je tekst o brutalnom, senzacionalističkom i neetičkom ponašanju mediju. U nastavku ću objasniti na šta tačno mislim.

"Pa dobro, ako tekst nije o njemu i ako ga ne braniš - o čemu onda pišeš?"

Pišem o tome kako je jedan uticajni dnevni list, kao i mnogo puta ranije, brutalno prekršio osnovne principe novinske etike. Poslednje kršenje etike je samo povod za ovaj tekst.

"Dobro, šta je problem u načinu na koji je Blic izvestio javnost?"

Da  bih opisao sve ono što je problem sa načinom na koji je Blic preneo ovu vest kao i da bih na najbolji mogući način opisao ponašanje medija u Srbiji u proteklih nekoliko godina, pogledajte naslovnu stranicu.

Izvor: Zvanični sajt

Šta primećujete?

Ne znam za vas, ali ja vidim da je pola naslovnice posvećeno senzacionalističkom naslovu sa sve slikom i ogromnim naslovom koji ne može da ostane neprimećen. Dakle, namera izdavača je da odmah privuče pažnju ljudi. Stilizacija naslova je senzacionalistička jer u sebi nosi osudu. Iz ovakve stilizacije naslova jedino se može zaključiti da je obljuba koja mu se stavlja na teret činjenica o kojoj se ne može raspravljati odn. da je već utvrđena, što nije slučaj. Naslov ne ostavlja ni zrcne sumnje da li je on zaista to uradio ili nije već se odmah donosi zaključak, odluka, presuda da on to jeste uradio bez ulaženja u suštinu odn. bez ispitivanja i utvrđivanja dokaza.

Zašto je ovo loše?

Zato što se radi o teškom kršenju tzv. pretpostavke nevinosti. Suština ovog koncepta je da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno (ovo je inače jedno od temeljnih načela krivično-procesnog prava). Zašto je prezumpcija nevinosti važna? Zato što je vrlo lako osuditi i otpisati nekog na osnovu rekla-kazala (koristim ovaj termin upravo zato što nečija krivica nije zasnovana na dokazima).

Poenta je da odmah donosimo odluke bez ikakvog ulaženja u suštinu. Ovo je loše zato što se vrlo lako može desiti da naša odluka/presuda/osuda bude zasnovana na pogrešnim činjenicama (ljudi mogu lagati i namerno manipulisati kako bi dobili neku korist - ne kažem da je ovde to slučaj). Tek kada uđemo u suštinu i stvari sagledamo mnooogo detaljnije, možemo reći sa velikom dozom sigurnosti da je naša odluka ispravna. Tako je i sa radom pravosudnih organa - tek kada sud, nakon sprovedenog postupka a na osnovu dokaza koji su prikupljeni na zakonom propisani način (koji je predviđen upravo da bi se što bolje ušlo u suštinu), na nesumnjiv način utvrdi da je neko počinio neko krivično delo, možemo reći da je neko kriv. Nikako pre toga!

"Pa dobro, zar nismo svi mi to barem jednom uradili - osudili i presudili na prečac i bez ulaženja u suštinu? Siguran sam da nam se svima to desilo u toku svađe, rasprave, diskusije..."

Jesmo, nije da nismo. Ali ne radi se o tome. Radi se o tome da to obično činimo u žaru diskusije, trenutku uzavrelih emocija - bez ikakve namere da na tuđoj patnji i problemu zaradimo. Problem je u tome što Blic želi na njegovom imenu da profitira na loš i neukusan način. Ovde se ne radi o nameri medija da prenese određenu informaciju tj. da na objektivan i nepristrasan način upozna javnost sa nekim dešavanjem već se radi o medijskom lešinarenju.

Problem je u tome što je Blic to uradio kako bi podigao svoj tiraž i posetu sajtu pa samim tim i zaradu. I sve to igrajući se nečijim životom i karijerom. Na internetu se pojavio tekst "Kriminalno novinarstvo" koji na neverovatno dobar i jednostavan način objašnjava ovo.

Problem je što su osudu stavili na naslovnu stranu a eventualnu ispravku ili demanti ili oslobađajuću presudu će staviti negde skrajnuto tako da se nigde ne vidi njihova greška. A na kraju krajeva, da li će ta ispravka, demantij ili oslobađujuća presuda više biti bitni kada ga je narod "otpisao"?

Problem je u tome što će jednom izrečena reč zauvek ostati u vazduhu kada se pomene njegovo ime.

O lešinarenju današnjih medija možete pročitati ovaj odličan članak.

Zašto je prezumpcija nevinosti bitna u vreme masovnih medija?

U vreme interneta i masovnih medija, vrlo je lako manipulisati javnošću.

Dovoljno je da pomenete dete koje je doživelo tešku sudbinu pa da odmah pokrenete ljude protiv nekog ili nečega. Setićemo se slučaja kada je jedna manekenka optužila jednog momka da ju je silovao. Verujem da se sećamo da je javnost burno reagovala na tu vest podržavajući mladu devojku a brutalno osuđujući tog momka. Nakon nekog vremena (čini mi se mesec dana), policija je utvrdila da ona nije bila silovana i da je devojka sve to izmislila. Ali njegova sudbina je već bila zapečaćena - na njegovo ime je već bačena ljaga koja se teško može sprati.

To koliko je jednostavno narodom manipulisati se može videti i kroz komentare građana na internetu - od obljube ubrzo se počelo pisati o njemu kao silovatelju, "pederu" i sl. a sve sa namerom da se on vređanjem diskredituje kao čovek (napad na čoveka, a ne na problem - ad hominaem). Čitava situacija podseća na linč jer brojni građani upravo govore kako bi ga tukli sve dok ne umre i tome slično.

Da li je samo problem prezumpcija nevinosti?

Ne, nije. U vezi sa ovom pretpostavkom je i kršenje prava na fer suđenje. Jer, kako eventualno suđenje može da bude fer ako ga je neka novina ili medij (a obično ih bude više) već osudila? Kako može sudija nepristrasno da donese presudu kada je javnost čiji je on deo već presudila i osudila nekog (prosto rečeno, napujdana, ostrašćena)?

Takođe, prema navodima Blica, protiv Gorana Jevtića pokrenuta je privatna krivična prijava za krivično delo obljube nad detetom (čl. 180 Krivično zakonika RS). Prema ovom članu, svako ko obljubi dete ili izvrši kakav sa obljubom izjednačeni čin, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina.

Obljuba podrazumeva prirodni polni odnos između dve osobe a sa njom izjednačeni čin predstavlja svaki drugi vid zadovoljenja polnog nagona preduzet prema telu drugog lica. Za postojanje ovo krivičnog dela, bitno je da je radnja preduzeta prema detetu odn. prema licu koje je u vreme izvršenja krivičnog dela bilo mlađe od 14 godina. Dalje, ovo krivično delo ne podrazumeva upotrebu sile ili pretnju upotrebe sile kao kod krivičnog dela silovanja (čl 178. KZ RS).

Za ovo krivično delo predviđeno je da se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Dakle, u ovom trenutku još uvek nije ni pokrenut krivični postupak jer je podignuta privatna krivična prijavak. Tek kada nadležni organ proceni da, nakon razmatranja privatne krivične prijave, postoje elementi za pokretanje krivčnog postupka, biće podignut optužni akt i tek tada bi se moglo reći da je glumac osumnjičen da je učinio ovo krivično delo.

Ogroman teret

Imajući upravo ovo u vidu, naslov stavlja glumcu na pleća ogroman teret. Samo, to nije teret poput onoga koji se stavlja osobi koja je navodno ukrala novac raznim mahinacijama ili nedozvoljenim radnjama. To nije teret koji se stavlja čoveku da je prebio, opljačkao ili prevario nekog.

Ne! To je sasvim drugačija vrsta tereta koja je po svojoj težini veća od malo pre pomenutih tereta a to je navodna pedofilija (kažem navodne jer u trenutku pisanja ovog teksta, njegova krivica nije utvrđena pravnosnažnom sudskom presudom).

Zašto ovo kažem? 

Mislim da nije potrebno da govorim koliko je čitavo društvo u poslednjih godinu-dve a naročito u poslednjih nekoliko meseci bilo dirnuto tragičnim sudbinama male Tijane Ognjanović i Tijane Jurić. Takođe, nije ni potrebno da govorim koliko je najlakše manipulisati osećanjima ljudi kada su u pitanju tragedije dece. Upravo zato je ova dnevna novina odlučila da njena naslovna stranica izgleda upravo ovako ovako.

Štaviše, upravo imajući na umu šta se sve desilo, Blic je morao da bude posebno osetljiv prema ovoj temi. Ne zato što se radi o poznatom glumcu već zato što se radi o osetljivoj temi koja se tiče maloletnika. Upravo zbog toga su i medijska udruženja oštro osudila pisanje Blica.

Takođe, problem je i to što će Goran Jevtić sada biti stavljen na stub srama. Problem je što će on, iako njegova krivica nije utvrđena na istinit i nesumnjiv način od strane suda, biti meta napada svih ljudi koji su revoltirani ne samo svim onim stvarima koje su se desile u proteklih par meseci već i meta napada zbog svih zlodela koja su njima učinjena (pritom mislim na npr. otpuštanja, smanjenje plata i penzija, profesionalni i lični neuspesi itd.). On će biti nova vreća za udaranje u narednih nekoliko dana kako bi narod iz sebe izbacio sve one frustracije koje su se vremenom iz brojnih razloga u njima nakupile. O tome sam već pisao u ovom tekstu pa ne bih da se ponavljam.

Zašto je novinarska etika važna?

Hajde ovako - zamislite advokata i sudiju koji prekrše pravila profesionalne etike i to tako što advokat podmiti sudiju da donese odluku u korist njegovog klijenta iako svi dokazi upućuju da je njegov klijent kriv. Da li biste ovo podržali? Da li biste rekli "Pa dobro, šta sad?" ako bi se to dogodilo vama? Ne, nepravda bi vas zabolela. Na sličan način je važna i etika jer etika predstavlja skup pravila po kojima neka profesija obavlja svoju delatnost. Iako etički kodeksi nemaju snagu zakona i posledice za njihovo kršenje su dosta blaže, to ne znači da treba da prenebregavamo pravila po kojima jedna profesija pruža svoje usluge.

I još dva problema koji su mi upali u oči

Pogledajte još jednom naslovnicu (ne morate da skrolujete gore, slika se nalazi odmah ispod):


Pogledajte koja je druga vest na naslovnici: "Srbija neće biti država dok oni ne plate porez" zajedno sa fotografijama ljudi koji su od strane Poreske uprave Republike Srbije označeni kao najveći poreski dužnici.

U državi sa slabom ekonomijom (koja je na putu da se prema ekonomskim parametrima okarakteriše kao recesija), čovek bi rekao da bi vest o tome koliko neko duguje državi na ime poreza biti glavna vest. Tim pre ako u obzir uzmemo činjenicu da društvo u trenutku krize nije naklonjeno tajkunima (a kada je bila?). Zar vam se ne čini logičinije da će se o tome više pričati? I zar nije logičnije da je to informacija koja se zapravo najviše tiče javnosti (u kontekstu smanjenja plata i penzija)?

Takođe, pogledajte odnos između ove dve vesti: fotografija samog glumca je velika koliko cela vest o najvećim poreskim neplatišama.

Da stvari budu zanimljivije, kada sam pisao ovaj tekst, otišao sam do sajta Blica kako bih preuzeo naslovnicu. Umesto one koje sam video jutros, naišao sam na jednu malo drugačijui:

Izvor: Stranica na zvaničnom sajtu Blica koja sadrži naslovnicu pomenutog izdanja.

Da li ste nešto primetili?

Hajde, tri puta pogađajte.

Tajkuni su odjednom nestali sa naslovnice! Opet nelogično obzirom na ono što sam malo pre pomenuo - da narod ne voli tajkune i uvek ih pominje kada su smanjenja plata i penzija u pitanju (tipa: naplatite tajkunima porez koji duguju i neće biti potrebna fiskalna konsolidacija). Sa ovim u vezi, postavljaju se nekoliko pitanja:

• Kako i zašto je došlo do promene naslovne stranice? 
• Da li lepa i pozitivna vest zaista zauzima toliko pažnje kao jedna negativna? Jer moje iskustvo na društvenim mrežama je potpuno drugačije - o lošim stvarima se više priča nego o pozitivnim. 
• I da li će narod zaista pre kupiti novinu zbog lepe veste pre nego zbog loše i senzacionalno predstavljene vesti?

Poruka za kraj

Za kraj, voleo bih još jednom da naglasim da ovim tekstom nemam nameru da kažem da je Goran Jevtić učinio ili nije učinio ono što mu se stavlja na teret u privatnoj krivičnoj prijavi niti da na bilo koji način utičem na organe Republike Srbije. Drugim rečima, ne želim da umanjim, relativizujem ili negiram da je on to učinio ili nije učinio niti da sudim o njegovoj potencijanoj krivici jer smatram da je to posao suda. Smatram da ako sud na nesumnjiv način utvrdi da je Goran Jevtić (ili bilo ko drugi) učinio ono što mu se stavlja na teret (sa stepenom istine), treba da bude osuđen na adekvatnu kaznu. To ne sporim niti dovodim u pitanje.

Ovim tekstom želim da preispitam ponašanje medija u današnjem vremenu. Ovaj tekst tiče se načina na koji se mediji ponašaju prema ljudima koje je zadesila određena nesreća. Želim da skrenem pažnju na to kako neodgovorno ponašanje medija koje slepo juri za profitom, često prelazi granice ne samo ukusa već i brutalno krši pravila profesionalne medijske i novinarske etike pa čak i zakone. 

I na kraju, ako vam se ponašanje medija ne dopada, ako ga osuđujete i želite da se borite za bolje novinarstvo - dignite svoj glas! Podelite tekst sa svojim prijateljima. Jer, "sve što je potrebno da bi zlo (pod tim mislim na neodgovorno, senzacionalističko i spinovano novinarstvo) pobedilo je da dobri ljudi ne učine ništa".

Slični tekstovi

Ledeni izazov // Zašto nam je newsfeed prepun ljudi koji se polivaju ledenom vodom?
Ljudi gladni pravde
Sečanje na profesora Gašu Kneževića // Intervju za studentski list "Pravnik" iz Niša
Kako holivudski hiperrealizam utiče na sve nas?
Raste li ili opada nasilje u porodici u Srbiji?
Šta je sve mala Tijana učinila za nas?
Selebriti i čuvene ličnosti - kakva je razlika?
Otvoreno pismo Željku Mitroviću, vlasniku RTV Pink
Kako mediji stvaraju psihozu?
Srećan nam Dan ljudskih prava
Kako kretanja u ekonomiji utiču na kriminalitet?