Noć istraživača 2014. - Nauka može biti zabavna

Utisci sa ćuprijskog izdanja Noći istraživača.

Svi oni koji su želeli ne baš toliko standardni a, istovremeno, kvalitetan provod petkom uveče, pre nekoliko dana su mogli da učestvuju u "Noći istraživača". Za one koji nisu upućeni, "Noć istraćivača" je panevropski događaj koji se održava svakog poslednjeg petka u septembru. Tog dana, organizatori manifestacije se trude da posetiocima predstave nauku na jedan zanimljiv, opušten (dakle, nema ocena kao u osnovnoj ili srednjoj školi) i cool način.

Ove godine, zahvaljujući ekipi iz ćuprijskog NOU tima, među gradove u kojima je održana "Noć istraživača" bili su Ćuprija, Jagodina i Svilajnac. Evo utisaka...

Zašto je ovaj događaj važan?

U moru vesti i svakodnevnih trivijalnosti koji nam iskaču (poput sparenih boja donjeg veša neke starlete ili pevačice, ili toga ko koga drogira ali, naravno, samo u pesmi), retko se u medijima mogu sresti informacije o kvalitetnim i korisnim sadržajima, događajima i aktivnostima.

Poenta "Noći istraživača" je da se posetiocima predstavi nauka na jedan drugačiji način - nauka i naučnici nisu nešto što je dosadno. To nije samo laboratorija ili aktivnosti na terenu. Ne! To može biti nešto zanimljivo. I opušteno!

Budimo realni, koliko nas se seća biologije, hemije ili fizike iz srednje škole? Vrlo mali broj. Zašto? Zato što smo učili samo da bismo dobili ocenu. I na tome se naše interesovanje za nauku zaustavljalo. Ranije sam pisao o problemima u obrazovnom sistemu Srbije i šta je potrebno promeniti pa ne bih želeo da se ponavljam.

Događaji koji promovišu nauku su vrlo retki u Srbiji. A još ređi su oni koji nauku prikazuju na jednostavan, jedinstven i zanimljiv način. Upravo to je "Noć istraživača".


Zašto je važno da se ovaj događaj održi baš u Ćupriji, Jagodini i Svilajncu?

Ne mogu u dovoljnoj meri da naglasim koliko je važno privući pažnju mladih na nauku i zainteresovati ih za nešto drugačije od svakodnevnih trivijalnosti.

Za razliku od većih gradova (npr. univerzitetskih gradova), deca i mladi u Ćupriji nemaju baš previše prilike da se susretnu sa prirodnim naukama na jedan manje zvaničan i nekonvencijalan način (dakle, da ih neko ne propituje i ocenjuje).

Ako me sećanje ne vara, dok sam pohađao Gimnaziju u Ćupriji o hemiji i fizici smo učili samo iz knjiga. Sve je bilo previše apstraktno i nekako daleko. Najvažniji razlog za to je činjenica da su u toku bombardovanja 1999. godine uništeni kabineti za hemiju i fiziku tako da su učenici bili uskraćeni za praktičnu stranu ovih nauka. Ipak, bilo je po kojeg eksperimenta svake godine ali oni su, zbog nedostatka adekvatne aparature, bili ograničenog obima. Ako ne grešim, ovih dana je situacija potpuno drugačija - što je jako pohvalno!

Kako bilo, korisno je mladima iz manjih gradova prikazati što više mogućnosti i stvoriti im preduslove da se zainteresuju za nauku i razvoj. Jer, ko zna... Možda se među njima nađe neki budući svetski priznat naučnik koji će promeniti svet.

Štaviše, ovih dana sam čuo da je Radmila Nikolić, gimnazijalka iz Paraćina, na letnjem kampu u Istraživačkoj stanici Petnica organizovala projekat na temu analize DNK ostataka pećinskog medveda sa lokaliteta Petnička pećina. Bravo za nju! :)


Mislim da bi bilo jako korisno i građanima i srednjoškolcima kada bi se jednom godišnje održavali sajmovi nauke poput onih koji se organizuju u Sjedinjenim državama.

Sada kada sam objasnio poentu događaja, da pređemo na utiske

Utisci sa Noći istraživača koja je održana u Ćupriji

Petak je počeo dobro.
A onda su Ćupriju prekrili teški oblaci i gotovo sve ubila u pojam. Smoren, odlučio sam da svratim do Više medicinske škole gde se održavala "Noć istraživača". Sudeći po najavama, program koji je napravio NOU tim bio je zanimljiv i raznovrsan. Često se dešava da se jedno najavi a u stvarnosti bude sasvim drugačije. Ovog puta, to nije bio slučaj!

Prvo što sam primetio po ulasku u zgradu VMŠ je hol sa oko petnaestak stolova. I svaki od njih krio je neku posebnu draž. Klinci su mogli da krenu u potragu za blagom. Iza svakog štanda, nalazio se tim od dvoje-troje gimnazijalaca. Uglavnom je svaki od njih vršio eksperimente. Jedan tim nam je pokazao da se iz limuna može generisati struja slabijeg intenziteta i pojasnio kako se vrlo lako i jeftino u kućnim uslovima napraviti ljigavca i pokazao. Zasukao sam rukave i, uz pomoć volonterke, napravio svog "ljigavca". :)

Za sledećim stolom, nekoliko volontera govorilo je o dinosaurusima. Radmila Nikolić, ćupričanka pred kojom je, sasvim izvesno, velika budućnost, kratko je porazgovarala sa društvom iz Gimnazije o njima. Pogledajte kako je to uradila.



Bili su tu i štandovi na kojima su posetioci mogli da nacrtaju svoje ime hijeroglifima, da saznaju nešto o indikatorima u hemiji. I, još važnije, vide kako pojedini elementi deluju na baznu odn. na kiselu sredinu.

Odmah pored bilo je nekoliko stolova sa eksponatima iz Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Ljudi iz Beograda su se potrudili da predstave fosile životinja. Ono što je bilo kul u vezi čitave prezentacije Prirodnjačkog muzeja je što su nam njegovi predstavnici dozvoljavali da dodirnemo eksponate i na taj način probudimo još jedno čulo pa smo tako mogli čitav doživljaj da podignemo na viši nivo. Iskoristio sam priliku i držao zub mamuta koji je bio veliki skoro kao moja podlaktica; video i dodirnuo noktiće slepih miševa pomoću kojih se drže. Klinci su se baš zalepili za štand Prirodnjačkog muzeja pa nisam baš stigao da bacim pogled na mikroskop, ali možda neki drugi put.

Preko puta ovog štanda, bio je jedan manji sa zanimljivim eksperimentima. Pogledajte o čemu se radi.


Na spratu iznad hola, bilo je tri štanda. Na jednom štandu, posetioci su mogli da naprave razne igračke, na drugom su učili o geometrijskim figurama. A mogli su i da ih naprave pomoću slamčica. Na trećem štandu je bilo par zanimljivih eksperimenata. Posetioci su mogli da naprave malu erupciju vulkana i poigraju se zagonetnim hemijskim elementima.

Nekoliko slika sa Noći istraživača možete videti OVDE.

Sve u svemu...

..., moram reći da je stvarno bilo zanimljivo osmišljeno sa puno lepih i interesantnih ideja. Događaj je opravdao ime i epitete kojima je najavljivan. Organizacija je bila odlična jer ni u kom trenutku nije bilo zastoja. Posetioci su uglavnom bili deca (barem kada sam ja bio na događaju). Razgovori prezentera i posetioca išli su sasvim prirodno i bez ikakavih problema. Posetioci su bili radoznali a ekipa dobro obučenih volontera je uspevala da odgovori na svako pitanje.

Ono što mi se najviše dopalo je to što smo mogli i sami da učestvujemo u tim eksperimentima i malo poigramo sa hemijskim elementima ili dodirnemo eksponate. Ne znam kako se mojim sugrađanima činio čitav događaj, ali priče volontera/prezentera me nisu ostavile ravnodušnim jer sam se kući vraćao nasmejan. A i malo sam obnovio hemiju! :)

Dobri naučni sadržaji na društvenim mrežama

Kanali na YouTube-u


Stranice na Facebook-u

Sviđa ti se tekst? Podeli ga sa onima koje voliš!

Ko je Predrag Popović?

Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.

0 komentar(a):

Post a Comment