Posle nekih sat i po vremena koncerta, došlo je vreme i za bis. Pesma kojom su završili spektakularni koncert bila je pesma "Hajde Jano". I dok sam uživao u fenomenalnom i modernom izvođenju ove stare srpske pesme, negde na sredini sam shvatio da ona savršeno odražava suštinu i karakter našeg naroda.
Evo i zašto...
Za one koji, možda, ne znaju ovu pesnu evo stihova:
Hajde Jano, konja da prodamo
Hajde Jano, hajde dušo, konja da prodamo
Da prodamo samo da igramo
Da prodamo, Jano dušo, samo da igramo
U narednoj strofi se predlaže prodaja kuće "samo da igramo".
"Hajde, Jano" u izvođenju grupe Faith no more na festivalu Exit 2010.
Zastao sam na trenutak, razmislio o njenim rečima i rekao: "Hmm, pa ova pesma savršeno opisuje naš mentalitet."
Ako bismo, makar i na trenutak, ozbiljnije razmislili o rečima pesme (a to obično retko radimo jer svi uživamo u melodiji i izvođenju), onda dolazimo do zanimljivog zaključka: prodajmo ono što nam donosi hranu na sto zarad pesme i kratkotrajnog užitka a sutra "Kako ćemo?! Lako ćemo!".
Hajde da prodamo kuću, svoje ognjište, krov nad glavom.
Hajde da prodamo sigurnu sadašnjost i zamenimo je neizvesnom budućnošću zarad pesme i provoda kao način bežanja od problema i predamo se.
Ne znam za vas, ali ja uočavam veliku sličnost sa našim narodom. Pokušaću da jednim primerom približim svoju poentu.
Verujem da se sećate da je u toku NATO agresije, jedan od načina prkosa bio skupljanje ljudi po mostovima, održavanje koncerata i pevanje pesama, a sve pod parolom "Mi branimo mostove i mostovi brane nas".
Pevanje pesama u teškim trenucima može pomoći ali vrlo malo. Ovo kažem zato što prepuštanje muzici u teškim trenucima neće dovesti do rešavanja problema - problem će idalje biti tu. Drugim rečima, pesma postaje beg od realnosti, vrsta eskapizma. Ona predstavlja sredstvo za skretanje misli sa teške situacije. Da, ona može ujediniti ljude ali ona to čini sa pogrešan način jer ne dovodi do rešenja. U ovako opisanoj situaciji, pesma postaje simbol predaje;
mirenja sa prividno nerešivom situacijom.
Umesto da se sa
problemom suočimo, da hladne glave razmislimo o mogućim rešenjima, umesto da budemo aktivni i prokreativni, mi biramo pasivnost.
Predaju.
Postajemo u sopstvenim očima žrtve sopstvene "sudbe klete".
Umesto da pesma bude faktor ujedinjenja radi boljitka, pravi, suštinki prkos, ona postaje samo privid.
Ono što još više čudi je činjenica da to vekovima ne vidimo. Štaviše, verujemo da nas je "pesma održala, njojzi hvala".
Umesto heroja, postajemo žrtve.
Žrtve sopstvene nesposobnosti.
Žrtve samosažaljenja. I nemogućnosti da vidimo da izlaz uvek postoji. Samo ga treba naći. A može li se on naći predajom?
Znate li i vi neku pesmu sa sličnom porukom? Ako znate, podelite sa ostalima svoje mišljenje u komentarima.
Sviđa ti se tekst? Podeli ga sa onima koje voliš!
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama. Optimista. Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Ja više mislim da je pesma univerzalna i da govori o ljudima kojima je muka da stalno nešto rade i muče se, dok im život prolazi. Kao da govori o potrebi da treba malo uživati, a ne stalno se opterećivati obavezama. :)
Pa, sad, pesma kao pesma, ne treba se uvek vezivati za reči, jer sam tekstopisac na osnovnu ideju nadovezuje rimu ili bilo šta drugo, pa veoma često ni sam pesnik ne zna šta je hteo da kaže. Muzika jeste deo mentaliteta naroda na prostorima gde je nastala i kao takva, daje neku sliku o tom narodu. Da smo veseli, veseli smo, a pesma može biti beg od stvarnosti. Ipak, nemamo mi novca za putovanja ili neka druga, luksuznija "bežanja". Da nam je narod i heroj i žrtva, istina je.
Meni lično, ova pesma ne spada u omiljene, ne volim ovaj melos, mada obrade umeju da budu jako lepe. Grupa "Mostar sevdah reunion" ima mnogo lepe obrade pesama iz cele bivše Jugoslavije, i oni mi se dopadaju. Zahvaljujući njima, zavolela sam mnoge pesme, a o pesmama, napisala sam tekst koji će tek biti objavljen na portalu "Konkretno".
Nego, u vezi ove pesme padne mi na pamet uvek jedna anegdota i jedan deda, moj rođak, koji je, na veridbi svodje unuke, dok se pevala ova pesma gunđao: "Eto ti, današnja omladina sve bi prodala samo da se peva". Išao je od jednog do drugog i to ponavljao i na kraju je demonstrativno ušao u kuću, ljut zbog takve omladine, pa je i njegovo mišljene, možda, potvrda tvog stava.
Ni u jednom se ne bih složila sa vama. Prvo, originalni tekst pesme " 'AJDE Jano" je sa potpuno suprotnom porukom od one koja je nama poznata danas. Drugo, a čak i da je ovo originalni tekst, a vezivati ga na taj način sa buntom ljudi protiv bombardovanja 1999. je po meni bezveze. Ne znam koliko ste imali godina tada, ali ja se sećam da su ljudi tada prvi put izašli da bi pokazali bunt, a ne da bi zaboravili stvarnost. Sećam se, da kada je prva civilna žrtva pala, tada su koncerti utihnuli, a oni koji su se još održavali, bili su u podržavani i posećivani po državnoj i partijskoj direktivi. Možda nije odgovor na vaše pitanje, ali ipak ću ga staviti ovde(moja parafraza) : U vreme dok je u Nemačkoj vladao fašizam jedan sveštenik je odlučio da živi pusti druge da žive. Verovao je daće tako preživeti rat. Hvatali su i vodili u logor komuniste-on je ćutao, zatim Jevreje - opet ništa nije rekao, pa invalide - nije se javljao. Na kraju su počeli da odvode i sveštenike, ali sada niko nije ostao ko bi digao glas protiv toga. Zato, predaja nije rešenje. Borba za odbranu onoga što je tvoje je uvek bolja od predaje, jer možda izgubiš bitku, ali strpljenja i pobedićeš u ratu.
![](http://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://predragpopovich.blogspot.com/2015/08/kako-pesma-hajde-jano-odrazava-sustinu-srpskog-bica.html&media=https://1.bp.blogspot.com/-XoWFMCEC_-w/VcJ_cu13E-I/AAAAAAAABn4/DP9rPCZ1pUQ/s72-c/veza-pesme-hajde-jano-i-bica-srpskog-naroda.jpg&description= Koncert grupe "Viva Vox" u sedištu Ujedinjenih nacija u Nju Jorku. Pre nekoliko nedelja bio sam na zanimljivom, uzbudljivom i...){kind=link}
Ja više mislim da je pesma univerzalna i da govori o ljudima kojima je muka da stalno nešto rade i muče se, dok im život prolazi. Kao da govori o potrebi da treba malo uživati, a ne stalno se opterećivati obavezama. :)
ReplyDeletePa, sad, pesma kao pesma, ne treba se uvek vezivati za reči, jer sam tekstopisac na osnovnu ideju nadovezuje rimu ili bilo šta drugo, pa veoma često ni sam pesnik ne zna šta je hteo da kaže.
ReplyDeleteMuzika jeste deo mentaliteta naroda na prostorima gde je nastala i kao takva, daje neku sliku o tom narodu. Da smo veseli, veseli smo, a pesma može biti beg od stvarnosti. Ipak, nemamo mi novca za putovanja ili neka druga, luksuznija "bežanja".
Da nam je narod i heroj i žrtva, istina je.
Meni lično, ova pesma ne spada u omiljene, ne volim ovaj melos, mada obrade umeju da budu jako lepe. Grupa "Mostar sevdah reunion" ima mnogo lepe obrade pesama iz cele bivše Jugoslavije, i oni mi se dopadaju. Zahvaljujući njima, zavolela sam mnoge pesme, a o pesmama, napisala sam tekst koji će tek biti objavljen na portalu "Konkretno".
Nego, u vezi ove pesme padne mi na pamet uvek jedna anegdota i jedan deda, moj rođak, koji je, na veridbi svodje unuke, dok se pevala ova pesma gunđao: "Eto ti, današnja omladina sve bi prodala samo da se peva". Išao je od jednog do drugog i to ponavljao i na kraju je demonstrativno ušao u kuću, ljut zbog takve omladine, pa je i njegovo mišljene, možda, potvrda tvog stava.
Ni u jednom se ne bih složila sa vama. Prvo, originalni tekst pesme " 'AJDE Jano" je sa potpuno suprotnom porukom od one koja je nama poznata danas. Drugo, a čak i da je ovo originalni tekst, a vezivati ga na taj način sa buntom ljudi protiv bombardovanja 1999. je po meni bezveze. Ne znam koliko ste imali godina tada, ali ja se sećam da su ljudi tada prvi put izašli da bi pokazali bunt, a ne da bi zaboravili stvarnost.
ReplyDeleteSećam se, da kada je prva civilna žrtva pala, tada su koncerti utihnuli, a oni koji su se još održavali, bili su u podržavani i posećivani po državnoj i partijskoj direktivi.
Možda nije odgovor na vaše pitanje, ali ipak ću ga staviti ovde(moja parafraza) :
U vreme dok je u Nemačkoj vladao fašizam jedan sveštenik je odlučio da živi pusti druge da žive. Verovao je daće tako preživeti rat.
Hvatali su i vodili u logor komuniste-on je ćutao, zatim Jevreje - opet ništa nije rekao, pa invalide - nije se javljao. Na kraju su počeli da odvode i sveštenike, ali sada niko nije ostao ko bi digao glas protiv toga.
Zato, predaja nije rešenje. Borba za odbranu onoga što je tvoje je uvek bolja od predaje, jer možda izgubiš bitku, ali strpljenja i pobedićeš u ratu.