Šta kad inspiracija nije najbolji prijatelj?
Ako se, kao i ja, s vremena na vreme bavite pisanjem sigurno vam se dešavalo da imate blokadu u pisanju. U nastavku pročitajte jedan koristan savet šta raditi kada vam pisanje ne ide od ruke.
Juče je trebalo da objavim novi tekst. Uradio sam ono sto inače radim: upalio računar, uključio sve programe i inspirativnu muziku. Prelomio sam prste kako bih ih razmdao. Čulo se ono famozno "puc!". Sve je bilo spremno za pisanje. Udahnuo sam duboko i spustio prste na tastaturu. I sve je trebalo da počne.
Međutim, vreme je prolazilo a reči se nisu nizale. Znao sam o čemu želim da pišem ali nisam mogao. Umesto toga, stranica je ostala prazna.
Pošto sam skontao da nema vajde da se forsiram, ugasio sam sve programe i odustao od pisanja. Nisam imao inspiraciju. Ili volju, kako god. Obzirom da sam zimsko dete (rođen sam novembra), leto mi baš nije najomiljenije doba: prevelike vrućine i dođe mi da pobegnem iz sopstvene kože. Pa još ako živite sa zapadne strane i posle 12h vam se stan užari kao meni, teško da možete ista uraditi zbog nervoze. Zato sam sačekao veče...
Ponoć je. Otključavam vrata garaže i vadim bajs. Kreće vožnja gradom. Temperatura je baš onakva kakvu volim (oko 25 stepeni) - ni hladno ni toplo. Vozim polupraznim gradom. Iz glavne ulice ulazim u Moravski park. Miris reke se širi kejom. Neopisivo je lep i prijatan... Želim da joj priđem što je bliže moguće pa odlučujem da pređem na drugu stranu obale.
Teško je opisati tu situaciju i atmosferu - mirna i tiha Morava protiče ispred mene, gledam svetla keja i ljude koji šetaju. A onda inspiracija kreće. Kad god sam uzbuđen ili kada se udubim u rad ja šetam. I tako već 15 minuta šetkam i uživam u prijatnim zvucima reke. U njenom spokoju. I onda sam se setio zašto volim Veliku Moravu i reke inače; zašto uživam u njihovim zvucima, šumovima i žuborima; u slapovima i svemu ostalom.
Kad god sam pored reke uvek imam osećaj kao da svi moji problemi jednostavno nestanu. Kao da ih reka prosto odnese sa sobom. Ne znam... Možda je sve to stvar psihe. A možda se radi o sticaju okolnosti i atmosferi koju Morava odaje. U svakom slučaju, znam da uživam u tome i to je jedino važno. :)
Dakle, kad god imate blokadu u pisanju ili kada vam inspiracija nije najbolji prijatelj - treba da izađete iz kuće/stana, prošetate se gradom ili se provozate se bajsom koji krug. Time što se udaljite od kompjutera i svih ostalih električnih uređaja, udaljavate se od silnih zračenja tih aparata i svega onoga što vam može odvratiti pažnju od pisanja (TV, ukućani, glasovi sa ulice, internet...). Jer, kako se možete posvetiti pisanju ako vam stalno nešto odvraća pažnju? Kada sve to zamenite svežim vazduhom i prirodom, inspiracija će doći. Nećete zažaliti! Ideje su, prateći reku ispred mene, samo tekle. Reči su poput oluje zasijale i povezivale se u rečenicu. I dok kažeš "Ćuprija može biti najbolje mesto za život" - tekst je napisan.
Sad je red na vas - kako vam se čini moj predlog? Imate li neki drugi? Slobodno napišite u komentarima - svaki savet je dobrodošao...
Ko je Predrag Popović?
Moderni don Kihot. Zalaže se da pamet, sposobnost, kreativnost i društveni aktivizam budu mainstream. Bloguje o ovim temama.
Optimista.
Piše. Stvara. U stvari, izmišlja. Priče, uglavnom, u kojima misli, snove i ideje pretvara u reči.
Nemam blokade.
ReplyDeleteDa je imam pisala bih o nekoj obradjenoj temi na drugi način.
Druga mogućnost je pisati o nekom dogadjaju gde smo zauzeli pozitivno mišljenje, negativno. Znači prvo branioc, posle tužilac :))
AnaM
Zdravo Ana,
DeleteIdeja je dosta zanimljiva, moram da priznam. Tim pre što sam pravnik pa mi izlaganje tužilac, branioc u opisu posla. :)
Ono što mi se takođe učinilo zaniimljivim je to da biste pisali o nekoj temi na drugačiji način. Kada to kažete, imate li neki konkretni predlog na umu ili kako?
Pozdrav,
Predrag
Sreća te mi se nije dešavalo (da ne ureknem :D ), čak ni kad sam pisala seminarske koji su mi bili više nego mrski i "smarački". Bitno mi je da počnem i onda samo krene. Moj savet bi bio da otvorite Word ili nov post na blogu (ili gde već pišete), pišite gluposti, makar to bilo "mleko je belo, nebo je plavo, trava je zelena" i krenuće. Meni veći problem predstavlja nedostatak vremena za pisanje :) a kad je reč o dužoj prozi, uzmem i pišem onaj deo koji mi je trenutno u glavi, kasnije doradim ono što treba to da poveže sa prethodnom celinom i sve bude kako treba... :)
ReplyDeleteKoleginice spisateljice, hvala na komentaru! Izvini što ranije nisam odgovorio - bio sam u gužvi sa nekim obavezama. Trudiću se da budem ažurniji. :)
ReplyDeleteCool, drago mi je da ti se nije dešavao problem sa inspiracijom. Zavidim ti! :)
Meni se, bome, ranije dešavalo da želim nešto da napišem a onda nikako da iz mene krenu reči. U poslednje vreme sam shvatio da mi je potrebno da krenem sa pisanjem neke priče i reči samo krenu. Zato su moji tekstovi/komentari/priče dugi. A šta ću, to je Božije - ja sam samo kanal (http://youtu.be/5QXhMt5GZNg). :D
Slažem se sa tvojim komentarom - tek kad krenemo sa pisanjem shvatimo koliko zapravo imamo ideja. Pre par meseci sam kupio dobar smartphone pa tako kad god imam ideju (a dok čekam nešto ili sam u prevozu), lakše mi je da iskusckam poentu ili samu suštinu ideje a posle je na kompu razradim. To je odlična preporuka ljudima koji pišu. Alternativa je da ljudi sa sobom nose neki blokčić i olovku.