Kakvo je mesto mladih u našem društvu?

Povodom sve izvesnijeg imenovanja Lazara Krstića na mesto ministra finansije u Vladi Republike Srbije pre neki dan sam napisao tekst u kome sam govorio da je veći problem od planiranja zapravo realizacija isplaniranog. Ovog puta čitavu situaciju sagledavam sa malo drugačijeg ugla - društvenog.

Stvarno mi je drago što mlada osoba ima priliku da pokaže šta ume i šta zna. Već godinama imam osećaj kako oni koji su stariji, i koji su imali priliku da pokažu šta znaju i umeju, nisu baš skloni tome da se povuku sa pozicije koju drže. U nameri da što duže zadrže svoju funkciju, privilegije i platu, oni kao da nemaju meru niti predstavu o tome kada se i kako treba povući.

Uzmimo kao primer političare: skoro svi imaju osećaj nezamenljivosti. Upravo zbog ovoga, oni bivaju zbunjeni ukoliko budu opozvani, smenjeni ili ne budu izabrani na dotadašnje funkcije. Izgradnji ovog osećaja dosta je doprinelo to što imamo ljude koji se dugo bave politiko. Toliko da su zaboravili svoje zanimanje. I tako su postali profesionalni političari. Naravno, nisu ovakvi samo političari. Ne! I ostale profesije pokazuju sličnu tendenciju. I baš kao što izabrani ili postavljeni političari godinama se nalaze u vlasti, tako i ostali ljudi provode godinama na nekim pozicijama. Pa tako imate doživotne direktore škola, načelnike itd.

Zašto je ovakvo ponašanje loše po društvo?

Jednostavno - što duže starije generacije ostaju na svojim pozicijama, to je teže mlađim generacijama, istim onim generacijama koje će sutradan voditi državu/društvo, da steknu neophodno iskustvo i znanje. Mladima treba pružiti mogućnost da se najpre zaposle a onda da kroz praktično i stručno osposobljavanje (dakle ne samo kroz kuvanje kafe, kupovinu doručka itd.) što bolje upoznaju sa onim što ih sutra čeka, sa realnim problemima. Njima je potreban mentor. Neko ko će od njih napraviti dijamant koji će sijati.

Ne mogu da naglasim značaj menadžmenta ljudskih resursa! Stariji moraju biti osposobljeni da prepoznaju kvalitet u svojim mlađim kolegama i koleginicama i da "uzmu pod svoje" starešinstvo i sva svoja znanja, iskustva, veštine prenesu na njih. Nekada će to činiti tako što će im davati lakše a nekada teže (izazovnije) zadatke. Ako današnji donosioci odluka ovo ne budu učinili, budući neće biti osposobljeni da preuzmu teret onoga što ih čeka. Samim tim, njihove odluke će biti loše, neadekvatne, nepravilne i nepravične. Posledično, sve će se prelomiti preko leđa naše dece.

To, naravno, ne znači da prvi posao mladih ljudi treba da bude previše odgovoran. Govorim o tome da profesionalno iskusniji ljudi moraju realno sagledati svoje sposobnosti, zdravlje i godine te da jednostavno sami uvide kada je dosta i kada je potrebno dostojanstveno se povući.

Prednosti kada je odgovorna i sposobna mlada osoba na ključnom mestu

Prednost je svakako to što je neko mlad. Potpuno je logično očekivati da će mlađe osobe imati mnogo više snage, odlučnosti, spremnosti da se "grize". Ove karakteristike povezane sa elanom i željom za samodokazivanjem će mladu osobu (pod pretpostavkom da ispunjava kriterijume iz ovog podnaslova te da radi u interesu društva) motivisati da da sve što je u svojoj moći i da iz sebe izvuče maksimum.