Trebaju li advokati plaćati porez "kao sav normalan svet"?

Ja se ne mogu složiti sa iz nekoliko razloga:

1) opet država uzima pare od građana da bi sebe hranila,

Pogledajmo o čemu se ovde zapravo radi: prihodi koje država ostvaruje po raznim osnovama (pre svega po osnovu poreza), su u poslednje vreme drastično pali. Državi su potrebne pare kako bi mogla da finansira svoje programe (a kojih, složićete se, ima previše - da ne govorimo o famoznim agencijama). Pošto država na prihodnoj strani ima sve manje para, ona se odlučuje da promeni način oporezivanja ovim kategorijama kako bi što više para uspela da prikupi. Odn. da oduzme - zavisno od toga kako posmatramo stvari. Ako su državi potrebne pare, siguran sam da ih može naći. Pitanje je samo da li želi. Ja mislim da ne želi. Jer, da želi - sigurno bi smanjila veliki broj onih koji sede po državnoj upravi i samoupravi a ne rade ništa. Niti donose novac, niti da zalužuju (jer obično ništa ne rade), a samo troše. 

Država želi da smanji rashode? SUPER! Neka smanji broj besmislenih agencija poput one za otkrivanje i rasvetljavanje pomorskih saobraćajnih nesreća. Ili možda da ukine jednu od 130 postojećih agencija...

2) novi sistem plaćanja poreza neće zapravo pogoditi advokate, pravnike, stomatologe, knjigovođe i revizorske kuće već se pogoditi korisnike svih ovih usluga. 

Jer, za onoliko koliko bi ove kategorije morale da plaćaju porez, za toliko će povećati cene svojih usluga. Primer: ako je pravnik za pisanje tužbe naplaćivao npr. 10.000,oo dinara, sada će naplaćivati 10.000,oo dinara PLUS POREZ. To će dovesti do rasta izdataka koji građani imaju pri angažovanju pružaoce ovih usluga. A pošto sam pravnik, mogu da kažem da povećanje cena advokatskih usluga ne može koristiti nikome, a pre svega ne korisnicima tih usluga. 

Kako? Što više para građani moraju da izdvoje za angažovanje advokata, to će njihov pristup pravu i pravosuđu biti manji. Nije isto kada čovek mora da plati advokata 10.000 i 15.000 dinara. Naročito ne u situaciji kada taj isti narod nema dovoljno finansijskih sredstava da izdržava sebe i članove svoje porodice. Neko može reći: "pa što se onda tužakaju ako nemaju pare?" To nije pravilan način na koji se može sagledavati ovo pitanje. Jer, svako - bez obzira na finansijsko stanje - mora imati pravo da se obrati sudu i zaštiti svoje pravo. Ne samo da je pravo na pritup sudu jedno od osnovnih ljudskih prava već je to jedna od civilizacijskih tekovina.

Mogu razumeti običan narod koji se zalaže za promenu poreskog tretmana ovih kategorija. Narod, vrlo često, ne uzima u obzir kako stvari funkcionišu. Tako narod često misli da sve ono što advokat zaradi kroz naplatu svojih usluga zapravo zarad. A nije! Jer zarada se dobija kad se od svih prihoda oduzmu rashodi (troškovi). A u te troškove spadaju: troškovi iznajmljivanja prostorija, troškovi čišćenja i održavanja prostorija, troškovi sredstava komunikacija, amortizacija računara i računarske tehnike, struja, komunalije, troškovi putovanja od kancelarije do suda i nazad (ako se radi o većim gradovima pa advokat ima svoju kancelariju u jednom kraju grada a sud se nalazi u drugom kraju grada), plate zaposlenima...

3) Ne treba težiti povećanju poreskog opterećenja već treba težiti povećanju naplativosti poreza. 

Jer, porezi se mogu povećavati do jednog trenutka i očekivati da će prihodi fiskusa (budžeta, države) rasti. Ali preko neke granice, ljudi će prestati da plaćaju poreze i trudiće se da, različitim manipulacijam, smanje svoje prave prihode. Drugim rečima, zbog prevelikih poreksih stopa, ljudima se ne isplaćuje da prikazuju realno stanje svojih prihoda već će ih smanjiti fiktivno samo kako bi što manje platili državi. Ovo je poznato kao Laferova kriva u ekonomiji. Ako želite da se detaljnije upoznate sa Laferovom krivom ili ako smatrate da nisam baš najbolje razjasnio istu, skoknite do ove stranice srpske Wikipedije.

Na kraju krajeva, ako već žele da povećaju prihode u budžetu, zašto ne oporezuju verske zajednice u Srbiji? To su društvene institucije koje raspolažu ogromnim parama.