Problem definisanja pravičnosti

Iako često koristimo ovaj termin, teško je dati neku opštu definiciju pravičnosti/karme (u ostatku teksta, koristiću termine pravičnost i karma kao sinonime. Razlika proizilazi iz konteksta u kojima se ovi termini koriste. I dok je prvi prisutan u pravu, drugi je prisutan u svakodnevnom životu). Karmu možemo jednostavno i sasvim jasno opisati rečenicom "sve se vraća, sve se plaća"? Ali, kako ovo uopštiti i podići na neki viši nivo te dati jednu adekvatnu definiciju?

Iako se sreće u pravu, pravičnost nije isključivo pravni termin. Vrlo često se o pravičnosti govori u svakodnevnom govoru, u politici, ekonomiji. Princip pravičnosti možemo prepoznati u svakodnevnim rečima odn. frazama poput: "to nije ok/u redu", karma, "sve se vraća, sve se plaća", "ko drugome jamu kopa, sam u nju upada". Najočigledniji primer u poslednjih nekoliko godina je stav da nije ok da neko ima milijarde ili milione na svom računu u banci a da neko nema ništa te da je pravično da ovaj koji ima više da onom koji nema ništa.

Definisanje u prirodnim naukama

Pokušajmo da definišemo neki pojam koji se koristi u egzaktnim/prirodnim naukama. Pa tako atom možemo definisati kao tvorevinu koja se sastoji od protona, elektorna i neutrona i predstavlja osnovnu jedinicu svega što vidimo. U matematici, duž je linija koja povezuje dve tačke. Osnovni zakon fizike kaže da se jedno telo nalazi u stanju mirovanja ili relativnog mirovanja dok na njega ne deluje neka spolja sila (Njutne, hvala puno!). Vrlo jednostavno i jasno, složićete se.

U prirodnim naukama se ovaj problem ne sreće toliko često jer se koriste jasni termini čije je značenje dosta jasno određeno. Međutim...

Definisanje u društvenim naukama

Pokušajmo, sada, da definišemo neki misaoni pojam. Prvo sa čim ćete se suočiti je izbor adekvatnih reči. I tu dolazimo do jednog važnog problema: korišćenjem reči mogu nastati problemi u komunikaciji. Zašto?

Reči i značenje koje dajemo tim rečima se razlikuje od čoveka do čoveka i ne moraju nužno imati uvek isto značenje za različite ljude. Ovo proizilazi iz činjenice da je svako od nas individua te smo svi mi imali različite životne puteve. Na primer: neko je imao priliku da upiše fakultet a neko ne. Sigurno je da će onaj koji je upisao fakultet imali detaljnije znanje iz svoje oblasti nego onaj koji to nije učinio.

Zamislimo na trenutak dva čoveka koji imaju isti nivo znanja - npr. upisali su isti fakultet. Ni njihovo znanje i poimanje reči ne mora imati isto značenje jer je možda jedan od njih bolji a drugi lošiji student. Dalje, moguće je da su obojica studenti istog ili približno istog znanja i uspeha na fakultetu a da je jedan od njih pohađao posebne vidove edukacije poput treninga, seminara, konferencija...

Primeri koje sam naveo govore o tome da je znanje ljudi različito i da je formirano životnim iskustvom (najšire posmatrano: sve ono što smo iskusili u životu, sve ono što smo naučili bez obzira da li kroz formalnu edukaciju ili neformalnu, čitanjem stručnih ili beletrističkih knjiga). Drugim rečima, naša znanja su relativna i zavise od velikog broja faktora. Ako ovo imamo na umu, onda dolazimo do mogućeg problema u komunikaciji: nerazumevanja - jedna osoba kaže jedno a druga to pojmi na drugačiji način.

"A sve ovo vezano je za pravičnost... kako?"

Koncept pravičnosti/karme je jedan od najboljih misaonih tvorevina čoveka. Za razliku od npr. fizike ili hemije čiji pojmovi objektivno postoje, pravičnost/karma su misaono-subjetivni pojmovi. I kao što se atom vodonika sastoji od jednog protona, jednog neutrona i jednog elektrona, pravilčnost/karma nije svuda identična. S obzirom da je jedna apstraktna i misaona kategorija, pravičnost/karma je podložna promenama u definisanju i poimanju.

"Kako to mislite nemaju hleb? Pa dajte im kolače!"

Pogledajmo sledeći primer: imamo jednog bogataša koji ima puno para i jednog siromaha koji jedva sastavlja kraj s krajem. Bogataš, obzirom da ima novac, taj isti novac ne ceni i može ga rasipati na različite načine (kupovina ekskluzivnih i luksuznih roba poput automobila, jahti, satova, nakita...). S druge strane, siromah jedva da ima najosnovnije potrebe, tek dovoljno da prehrani sebe i svoju porodicu.

Vremenom, može se desiti da siromah ili član njegove porodice oboli od neke teške bolesti. Mogućnost izlečenja postoji ali sve to košta. Zavisno od toga sa koje strane ograde ste, zavisiće i vaša percepcija pravičnosti. Siromašni rekli da nije pravično da neko ima milione i da troši na "gluposti". Siromašniji bi rekli da je pravičnije taj višak novca bogataša treba dati za operaciju i spasiti čovečiji život. Međutim, bogatiji bi rekli: "Ali zašto ja da dam novac koji sam teškom mukom stvorio ni iz čega, odričući se života, društva, prijatelja, provoda, porodice? To nije u redu!"

Završna misao

Ovaj primer treba da posluži kao dokaz činjenice da ljudi imaju različitu percepciju (dojam) pravičnosti: ono što je meni pravično, ne mora ujedno biti pravično i drugim ljudima.

Drugim rečima, koncept pravičnosti je dosta individualan, subjektivan i relativan. Razlog ovih epiteta pravičnosti proizilazi iz činjenice da ne postoji način da se pravičnost/pravda/karma na neki način izmeri, kvantifikuje - za razliku od egzaktnih nauka gde se tačno određuje koliko čega čini nešto.

Pored ovih epiteta, verujem da je pravičnost teško definisati ali je vrlo lako prepoznati je u konkretnom slučaju.

Neka od pitanja o kojima valja promisliti

Pre mnogo vekova, Platon je pokušao da definiše pravičnost: pravično je ono stanje u kome svako poseduje onoliko koliko mu treba, pripada i sleduje.

Kako proceniti šta je nekome i koliko toga potrebno jednom čoveku?

I, šta ako dva čoveka žele istu stvar u ograničenim resursima? Kako ih pravično podeliti?

Ako imate odgovore na ova pitanja, uposlite svoje prste i istipkajte ih u komentarima. :)