O izazovima Evropske Unije danas

U poslednjih nekoliko godina (od izbijanja svetske ekonomske te dužničke krize u Evropi), Evropska Unija se nalazi u teškoj krizi. Evro-skeptici ovu krizu koriste kako bi podkrepili svoj stav da ova specifična tvorevina nije funkcionalna te da će se, kao takva, raspasti. Takav stav se često može čuti i u Srbiji. Zato pojedini evroskeptici postavljaju pitanje: šta će nama EU kad ona ima gomilu problema i pred raspadom je?

Pokušajmo da damo odgovore na ova pitanja...

Raspad Evropske unije

Ovaj scenario je, realno gledano, vrlo malo verovatan. Kad kažem vrlo malo onda mislim vrlo vrlo vrlo malo verovatan. Ovom prilikom ću vam predstaviti dva važna argumenta: civilizacijsko/evolutivni i ekonomsko/finansijski.

Prvo, pogledajmo šta je EU donela Evropi - MIR! Od dana osnivanja EU, na njenoj teritoriji nije izbio ni jedan rat odn. sukob. Čak i kada bi nastala određena nesuglasica između država-članica EU, one su rešavane isključivo mirnim putem. Posledice takvih sukoba nikad nisu bile takve da destabilizuju čitav kontinent ili svet.

EU je donela Evropi toliko dugo željeni i potrebni mir i saradnju među narodima. Raspad EU, zapravo, bi predstavljao prekid mira. Zašto ovo kažem? Zato što je EU stvorila institucionalne mehanizme za mirno rešavanje sukoba. Najbolji primer toga su trenutni razgovori Srbije i Kosova. Oni se održavaju pod pokroviteljstvom EU i evropske diplomatske službe. Dok ova služba nije bila formirana, postojao je Savet šefova država i vlada EU koji je imao veliki politički uticaj. Ovaj uticaj se ogledao u tome što je ovaj organ mogao diplomatskim, političkim i ekonomskim mehanizmima da natera strane u sukobu na smirivanje strasti  te podržati mirno rešavanje problema.

Drugo, EU nije projekat koji traje godinu-dve već mnogo duže (tačnije od 1951. godine). Od tada pa do sad, uloženo je dosta vremena za idejnu i institucionalnu izgradnju EU. A da ne pominjemo ogromnu količinu novca. EU je, prilikom stvaranja, stavila težište na slobodi kretanja ljudi, roba i kapitala. I upravo zbog ovih sloboda, EU se neće raspasti. Te slobode su toliko jake, toliko izgrađivane i toliko važne da se gotovo nikome ne ispati raspad ili istupanje iz EU.

Zašto ovo kažem? Više je razloga. Najpre, kompanije ne bi mogle da ostvaruju toliko prihode koje sada ostvaruju (ili koje su do pre koju godinu ostvarivale). Dalje, raspadom Unije, one ne bi mogle da mnoge druge koristi. U tom smislu, ne samo što kapital ne bi bio pokretljiv kaosada; već ni roba i usluge koje pružaju ne bi bile pokretljive. Ako želimo da zamislimo stanje u međunarodnoj privredi, pogledajmo kakvo je stanje postojalo pre EU - brojne trgovinske i carinske barijere. Evropska Unija je uspela da te barijere nestanu.

Harmonizacijom zakonodavstva država-članica EU, firme mogu mnogo bolje planirati razvoj svoje proizvodnje i svoje poslovanje. U tom smislu, lakše im je zaključivati ugovore jer znaju šta je to što mogu da očekuju. Zahvaljujući prediktabilnosti poslovanja, eliminišu se brojni rizici i problemi. Kako to? Jednostavno: približavanjem pravnih normi različitih pravnih sistema (u čemu se ogleda harmonizacija propisa), one počinju da po svojoj suštini liče jedna na drugu. Upravo zbog toga, firma iz Španije može imati mnogo bolju predstavu o važećim pravnim normama u Slovačkoj upravo zbog te sličnosti. Ako se desi nešto nepredviđeno, španska firma će znati kako taj problem može rešiti upravo zbog približavanja pravnih normi. Zato će ta firma imati mnogo manje troškove nego što bi imala da harmonizacija ne postoji.

Takođe, ni građanima EU ne bi odgovarao raspad jer bi potraga za srećom i uspehom bila mnogo teža. Setite se koliko je putovanje iz Srbije u Nemačku bilo otežano zbog viza. Oni koji bi eventualno bili istrajni u papirologiji bi se, nakon odlaska u EU mogli suočiti sa brojnim poteškočama pri pronalaženju posla.

I pre nego što zaključimo odgovor na ovo pitanje, treba razmotriti još nešto - države članice EU su u samu tvorevinu uložile puno finansijskih sredstava. Istovremeno, i EU je uložila u samu sebe. Stvorena je razgranata mreža evro-birokrata koji sigurno neće zagovarati raspad EU jer bi time izgubili posao. Pored toga, puno para je uloženo u stvaranje evra kao svetske valute. Treće, EU je ipak uspela da izgradi mehanizme za ublažavanje dužničkih kriza pojedinih njenih država članica.

Kako trenutne probleme u EU treba posmatrati?

To što EU u ovom trenutku ima problem upravo treba gledati kao nešto što je sasvim normalno. Pogledajte Srbiju sa sedam i po miliona građana i njene probleme. A onda zamislite EU koja ima 350 miliona stanovnika. Sasvim je logično očekivati da će ova tvorevina imati više problema. Tim pre što se radi o 28 nezavisnih država; a svaka od njih ima svoje interese. Upravo zbog toga što EU sa velikim uspehom uspeva da te suprostavljene interesuje tako dobro ukombinuje, čini EU uspešnom tvorevinom.

Još jedna prednost ogleda se u tome što svi problemi sa kojima se EU sada suočava će vremenom biti rešeni. I to možda baš onda kada Srbija postane članica EU. Drugim rečima, kada budemo ušli u EU, more će se koliko-toliko smiriti.

Inače, problemi sa kojima se EU ovih godina suočava slični su onima koje, na neki način, ima BiH. Jer, ni EU ni BiH nisu u potpunosti završene i zaokružene države. U EU države članice teže zaštiti sopstvenog suvereniteta i uloge na međunarodnoj pozornici. U BiH, slično se ponašaju njeni entiteti. Međutim, dok u BiH su na snazi neintegrativni (možda čak i dezintegrativni) procesi, u EU su podjednako zastupljeni integrativni i dezintegrativni procesi. U trenucima krize, obično jačaju ekstremističke stranke a slabe stranke umerenog tipa (najočigledniji primer - međuratna Nemačka). Upravo zbog toga i dezintegrativni procesi u EU jačaju (nekoliko država članica EU u periodu posle izbijanja svetske ekonomske krize dobilo vlade u kojima se jasno mogu videti nacionalno orjentisane stranke). Ipak, zbog brojnih problema i dugova koje imaju države na periferiji EU (Španija, Portugal i Grčka), one se ne mogu toliko efikasno odupreti integrativnim procesima u EU jer zavise od te iste EU i njene finansijske podrške.

Voleo bih da čujem vaše mišljenje o svemu ovome. Zato, tastature u ruke i ostavite komentar.